Дело

Б Е Л Е Ш К Е 399 стање народног васпптања у културном свету уопште засеца у т. з. јавну помоћ, која у нас још ппкако није органпзована. Поједпнп заводп п установе намерно су потанко оппсанп, сем тамо, где је недостајало грађе за ово, како бп се што јаснпје изнео њпхов цпљ, псторија постанка, фпнансиска, начпн одржавања, унутрашњп живот, једном речп све оно, што је потребпо за одговор народном прпјатељу п друштвеном раднпку кад поставп пптање, шта п како му ваља порадптп на узвпшеној ствари народног васпптања. Ппсац је сав прпход од продаје ове књпге по одбитку издавачкпх трошкова одредпо Друштву за школску хпгпјену п народно просвећпвање у Београду, код кога се књпга једпно може п добитп по означеној ценп. 0 опажању дубине, од Др. Бранпслава Петронпјевпћа, превео с немачког Нпкола М. Поповпћ. Прештампано пз „Дела“. Цена 0-50. Од мвогобројнпх већпх п мањпх радова Петронпјевићевих који су штампанп на немачком, Поповић је, превевшп ову ствар, учпнпо несумњпво добар п умесан избор: он је тиме пружио прплпке српској чпталачкој публицп да се мало ближе упозна са богатом лптературом коју је Петронијевпћ за кратко време свога научнога рада створпо. Двоструку ће корбст иматп чптаоци од ове студије. У њој је Петронијевпћ третпрао једно од најважнпјих пптања у Психологији, а то је проблем психогенетпчке аналпзе представе простора. 0 томе пптању постоје многе теорпје п најошнтија подела њихова, коју је учпнпо Хелмохолц, а коју је Петронијевпћ у овом случају акцептовао, јесте на теорије натпвпзма п емппрпзма. Расматрајућп строго критпчкп аргументе п једнпх u другпх, Петронпјевпћ је у главном узео у обзпр аргумепте две врсте: математнчке п пспхолошке. Од трп математпчка доказа Петронпјевпћ је два модифнковао п тиме утврдио њпхову тачност у корнст нативизма; једап је пак од њпх потпуно одбацпо заменизши га другпм својпм аргументом, који гласи: „Ако две просторне линије бојнпх граппчнпх површипа, које су различне величпне, буду гледане под пстим углом, већа ће од њпх увск бпти опажена на већем одстојању, што не би бпло нужно, кад се дубина не би опажала." Међу исихолошкпм доказима најважније је то п у томе у главном јесте основ Иетронпјевпћеве теорпје дубпне и што је Петронпјевпћ доказавшп разлпку пзмеђу светлог п белог утврдпо да је светло нсихичкн, тродимензпоналнп супстрат дубпне. Да су светло и бело два разлпчна осећаја доказује Петронпјевић на основу тога што је светло увек тродимепзионално и пнкад површпнско, док је бело обрнуто: увек површинско п никад (изузев као помешано са светлпм) тродимензионално. На тај је начпн дато п психолошко образложење натпвпзма. Прва је дакле корпст од овог превода у томе што ће се читаоци упознатп са једппм пптањем о коме код нас готово није било нп помена. Друга је корист пстога у томе, што је Петронпјевпћ образложио — нарочпто у прпмедбама — натпвпзам п на основу своје дискретне Геометрпје, коју је пзвео у своме математичко-метафизпчкоме делу: „Prinzipien der Меtaphysik. Erste Band. Erste Abtheilung. Algemeine Ontologie und die formalen Kategorien mit einem Anband: Elemente der neuen Geometrie und III. Tafeln. mit 56 geometrischen figuren. Heiđelberg. Carl Winter 13 Univversitatsbuchhandlung 1904. г.“ те на тај иачпн озбиљна студпја ове расправе