Дело

32 Д Е Л 0 сва законодавства, па и наше, старају се да се жени осигура издржавање из мужевљег имања и онда, кад јој муж умре. То ради и наш грађански законик, кад прописује у § 412: „Као год што је муж дужан своју жену за живота свога хранити и издржавати, тако се та дужност и после смрти његове простире на удовицу, докле име његово носи“. Део имања мужевљег, који удовица на име издржавања добија, већи је или мањи, с једне стране према томе, да ли је муж умро, оставивши пуноважан тестаменат, којим је себи наследнике одредио, или је умро без пуноважног тестамента, те су га наследили по закону његови најближи сродници, а с друге стране према томе који су сродници мужевљи постали наследницима његовим. Ако је муж оставио пуноважан тестаменат, којим је за своје наследнике поставио своју децу мушку, или женску, ако мушке нема, или и мушку и женску на једнаке делове, онда удовица с овим паследницима добија подједнак део имања мужевљег и то она, на уживање а деца у својину. Тако на пр. муж је поставио за своје наследнике своја два сина и две кћери. Имање ће се његово поделити на пет једнаких делова и један део добиће удовица ради свога издржавања, а по њеној смрти или преудаји, припашће и тај део у слободну својину оне деце, као наследника. Тај дакле део удовица не добија у својину, оне не постоје господар тога имања, већ само за живота свога докле се не преуда црпе све користи, које то имање даје. Али она не може тим делом имања располагати на случај своје смрти, не може га оставити као наслеђе својим сродницима, нити га може за живота свога задуживати ни отуђнвати. II ако она има право уживања на томе делу имања свога пок. мужа, ипак су сопственици његови наследници покојникови. II у случају, кад је муж иоставио себи за наследнике своје родитеље (оца и мајку) нпцима као права п дужности..." и, најзад, из § 108. грађ. зак., по коме су „оба супружнпка дужна да једно другом и у сваком случају у помоћп буду.“ Ипак треба нарочито пстаћп да за рад неспособни муж може тражитп од своје жене да га својим радом само онда издржава, ако је он без своје кривице онеспособпо. Нпкако се не може узетп, да се „са намером п опредељењем брака слаже“ (§ 107.), да муж, који је услед ппјанства или блудног п раскалашног живота упропастио своје здравље, има права тражити да га жена својим радом издржава, У немачком грађанском законпку од 1896. године у § 1360. одељ. 2 прописује се: „Ако муж није у стању сам себе пздржавати, жена је дужна да му сразмерно своме имању и својој способностп за зарађивање даје издржавање. које одговара његовом положају п животу.“'