Дело

34 Д Е Л 0 Ретко се у нашем друштву дешава да муж и жена npir ступању у брак или доцније закључе т. зв. брачни уговор, којим се одређује величпна мираза и оно, што he жена од мужевљег имања уживати на случај ако остане удова (§ 774. грађ. зак.). Али ако би се такав уговор закључио, онда се, наравно, по њему има одредити шта he од мужевљег имања удовнца уживати. Не може се никако pehn, да је у нашем грађанском законику питање о удовичком издржавању правично решено, а и да не говорим о томе, што је оно у тако нејасно редигованим законским прописима исказано, да је врло често предмет парнице и разних тумачења, што све иде, најчешће, на штету удовица9. 3. Да видимо сада како је удовичко нздржавање регулисано у другим законицима. А. Прво да почнемо с аустријским грађанским законикол од 1811. год., по коме је наш законик израђен. Ако је муж умро оставивши пуноважан тестаменат, те на његову заоставштину дођу тестаментални наследннци, онда жена има право издржавања из мужевље заоставштине. У овоме погледу прописује се у § 796. аустријског грађанског законика: „Супруг нема истина права на законски део10, али њему припада, ако за случај смрти једнога супруга није ништа о старању уговорено11, и докле не ступи у други брак, пристојно издржавање, које му недостаје. Супруг одвојен услед своје кривице, нема на то никаква права“. Пз овога прописа следује: да удовица има права тражити пристојно нздржавање, дакле оно, које одговара положају и имовини њенога мужа. Али то издржавање може удовица само онда тражити, ако она нема никако или пмања кренутп не може. После пак смртп њене или после преудаје прелазп цело мужевље заостало имање, које је жена као удовпца уживала, на његове законе по реду наследнпке, ако он другојаче расположио нпје. 9 Један је наш добар правник доказивао, да удовица нема право на веће издржавање пз имања мужевљег до на онолико, колико је муж на њу трошио за живота свога, и ако би он оставио врло велико пмање. 10 што значи, да не може захтевати да му се извесан део наслеђа у својину даде, као што то право пмају деца завештаоца, којима овај мора оставити у наслеђе један део свога имања. 11 т. ј. у брачном уговору, којим се одређује, поред осталога и то, шта ће од имања удовица пматп радп издржавања.