Дело

ЗДРАВЉЕ (Приче о људским заблудама и мојим личним страдањима). Има људи којима је судба доделила да окусе од свих сласти под небом. А има их и таквих, којима је опет судба доделила да лично испитају све могућне невоље, које у опште могу снаћи човека у животу. Не знам да ли се варам, али бих све рекао да у ову другу категорију спадам и ја... Судбина је судбина, и против ње, као и против протествоване менице, откад. је света и меничног права, нема апелате... I Један здравствени ручак. То није тако скоро, а није ни тако давно било. Многи од вас знају нашег музичара који је више познат са свога прекоморског надимка него са својих музикалија. Занимљив човек! И мој је малер био да се с њим упознам и да ступимо у неке више-мање блиске односе. — Amice, ти мораш бити једном мој гост на ручку... То ми задовољство мораш учинити пошто-пото! такомијеон врло често говорио. Па је најзад тако и било. Једног дана заиста сам му био гост на ручку, заједно са професором који ништа под небом није тако волео као да држи иосмртне беседе, и ништа у животу није талико мрзио као да купује дуван. Домаћин нас дивно дочекао. Раширио руке и грли нас, па најзад паде у ватру и професора поче формално цмакати, што-