Дело

62 Д Е Л 0 саму ту предпоставку и изводи да гледана површина баш зато није нити права нити крива што ми не опажамо трећу димензију.4 У подужем излагању тежи он да докаже да се нити линији нитп површини за себе, а без обзира на простор најближе више димензије, не може да припише ма каква форма. „Представимо себи ма коју просторну линију која мења своју форму, не продужавајући се нити скраћујући се при том. Тада се приближују једна другој тачке које су пре тога биле удаљеније и обрнуто. Али при том се не смањују нити повећавају дистанције појединпх тачака на самој линијп већ само оне дистанције, које ми меримо ван линије, пре свега ираволинијске дистанције, које леже ван линије. Све ове дистапције, па и њихове величине, не би за нас постојале, кад би нам била дата само линија; оне се не би могле представити, кад би ми саму линију преставили. Линија посматрана за себе остаје иста као и пре, баш и кад се њена форма промени. Она, дакле по себи нема никакве форме.5 На сличан начпн изводи Липс то исто и за површину. Штумпф је предвпдео ову Липсову замерку, јер он налази да се таквом покушају формално узев нема ништа да пребаци, али да је он материјално петачан. У ствари је један такав покушај само због тога, формално нетачан, што је материјално нетачан, јер кривпна и равннна су само у том случају битне особине линије и површине, ако у појму њиховом лежи да су такве. Наведено место Липсово, где он хоће да докаже супротно тврђење, оснива се на једној реткој заблуди мишљења. Истина је да се дистанција две тачке у линији не мења ако линија промени своју форму, али нз тога не следује да сама линија није променила своју форму. Биће линије као такве састоји се само у њеној форми, јер чиме би се иначе могле две различне линпје једнаод друге разликовати, ако не својом формом? Кад се не бн разликовале формом, тада би оне биле само два нумерички различна егземплара једне исте линије т. ј. исте по форми. II, ако се ова разлика у форми две различне линије не може да увиди чим се оне посматрају чисто као такве, т. ј. као линије (одн. једнодимензионалне фигуре), то из тога не следује ништа друго, до ли да се две линије морају да замисле 4 н. н. М. стр. 96. 5 н. н. М. стр. 86. 6 н. н. М. стр. 87, 8.