Дело

ТУЂШ1ЦП 0 СРБИЈП II СРПСТВУ 133 то сам му ја исказао своје мпшљење, по ком је Инглеска готова потпомоћи финансиеки Аустрији на случај рата. То бн било неопходно потребно, додао је он. Ми имамо 800.000 војнпка и 500 000 резервиста. Основица савеза с нама морала би бити јака финансијска иотпора... „Мој разговор с овим државником у велико ме је утврдио у мишљењу које сам већ био чуо, и по коме је он био у служби Пруске. Доцније сам разговарао с бароном Орцијем који је бпо Мађар. Он се бојао да се преговори не растегну због болестп два канцелара. Он није био мишљења, да за Руспју има оиасноетп од њених тајних друштава, чпја је разгранатост претеривана, нарочито узбуђеном маштом Пољака. Последњи су увек у завери, а где год сретнете три Пољака један од њнх је извесно потказивач. Излишно би било нападатн Русију иобуном у Пољској, коју би Немачка угушила. Гласови круже, да аустријска влада намерава посестн изненада Босну п Херцеговину. „Из Беча сам отишао у Пешту. На путу сам, у железничком возјт наишао па грофа Алберта Апоњија, за кога сам имао једно преноручено иисмо, и који је од тада постао један од најугледнијих мађарских нолитичара. Он је путовао с једним пријатељем, чије сам име заборавио. Обојица су билн чланови маћарског парламента, и обојица консерватпвцп и одлучни протпвницп Тисе и грофа Андрашија Ипак је њихово мншљење било, да би било опасно пћи даље од обарања Тисе, премда би добро било тпм обарањем ослабпти Андрашија. Мађарског председника минпстарства надалп су се оборити на извесним детаљним пнтањима споразума. ГБнхов вођ био је Бито, алп су се они бојали да на владу не дође Слави којн је био у добрпм односима с грофом Андрашнјем. С обзиром на источно иитање онп су бнли противнпци Русије, али умерени. По њнхову мпшљењу тежња Андрашијева била је озакоњена конгресом заузећа Босне и Херцеговпне, н да се његова политика сводила на јаче или слабије присаједињење ових покрајина, дошло до рата или не. II ако ннеу били противницн слабијег присаједињења, онп у њему нису гледали никакву нарочиту полптику. — На псточно пптање гледао је гроф Апоњп као на нреуређење целе Југоисточне Јевропе у противруском смислу. Он није могао иретпоставптп преображај турске царевине. Ова је имала две задаће: прву, управу над