Дело

ПЛАВОЈКА 213 Застаде, зачудивши се паједанпут и сама својој дрскости. II очекиваше. Џемс је остао неосетљив, и, гледајућп је укочено, такође је очекивао. Али кад се ћутање наставило, он мирно седе на сто. Тај његов нокрет уплашп Аделину, која помисли да је дошао крај, те хптно настави: — II чудиш се, н не појимаш да сам ја била у таквим приликама! Наравно! Шта си ти икад знао о мом, о нашем животу? Никад ниси водио рачуна!... Никад ннси номишљао, впкад ти није падало па ум да сазнаш, шта сам радила ја оних дугих дапа када сам остајала потпуно сама. Па увече, када си ме пуштао да излазим, да идем сама у свет, докле сп ти спокојно спавао у својој постељи! Давао си ми толику слободу. Само да ручак буде готов и добро скуван, кад дођеш кућп: нншта впше ниси захтевао од своје жене. Видиш! на своју несрећу, може бпти за то што си ми био драг, била сам тако зле судбе да се не заљубим ни у кога, да не нађем љубавника. Ох! за њега пе бн никад сазнао! А п ако би сазпао, то те, може бити, ue би зачудило! Не: нисам имала љубавнпка, као што га нмају готово све жене, као све оне с којима сам се дружпла, као све оне с којнма сам се сретала по дворницама својих прпјатељица. Али бејах млада, пуна крви... бурна и раздражљива! II, наместо да нађ^м љубавника, задуживала сам се. Јеси ли икад погледао у моју облачионицу, a'? јеси ли нкад хтео видети рачун кројачице и модискиње? јеси ли се пкад пнтао ко је плаћао ложе у Скали и бављење у Сен Морицу? Плаћала сам ја! Ја, јер сам бнла толпко поштена да не допустпм да ми све то плаћају други, ма да бп то многи од свег срца учпнилн! II увек сн веровао да је довољно четири тисуће лира за све то... Тн, практичан човек, живео си непрестано у магли! Прекиде опет. Сад се више није чудила томе што је говорила: ошцала се сопственим речима. Али је покушавала да ногоди какав оне утисак имају на Џемса. Џемс, неосетљив, слушао је. Потом, носле кратког ћутања, утпрући рупцем очп, иоступно малаксавајући, наставн тронутим гласом: — II једног дана вндех да сам пропала: један свежањ меница налазно се у рукама једне жене, коју сам увек сматрала, у свом неискуству, својом добротворком, а која је, напротив, подривала мој живот, увлачила ме у своје срамне мреже, да ме потпуно улови, како јој више ннкад пе бих могла