Дело

ПЈ1АВ0ЈКА 215 се морала везати за цео живот: за ове сам се везавала за један сахат, према њима се нисам морала претварати да их волим! Тако сам пристала да црвеним ја, да не би морао црвенети ти!... Убиј ме сад, ако хоћеш: али немој ником причати зашто си ме убио: неће ти веровати! Сматрали су ме као најпоштенију жену, а тебе као најсрећнијег мужа. Поново застаде. Силно узбуђење није јој дало да настави. Џемс, после неколико тренутака, упита још једном мирно: — Јеси ли свршила? Она одговори, дивље: — Јесам. Тада Буртон устаде, миран, одлучан. Није имао ништа више да чује, и ништа више није га занимало. Није очекивао толику вулгарност у одбрани. Мислио је — надао се може бити — да ће каква изванредна чињеница, какав необичан и редак догађај бити у животу његове жене који би је оправдао, који бн је извињавао. Не: имао је пред собомједну просту злочинку. Сад га више није чак тиштала ни радозналост колико су је њих имали. Није чак марио ни да зна да ли је Бијанка увукла Аделину у пропаст. Све то не би изменило ствар. Његова жена била је улична женска; то је постала по пороку, по покварености душе, немајући у себи моралног осећања. Он се упути к њој, полако, с револвером у руци. Аделина задрхта. Кад јој је пришао и на њу дигао револвер, врисну, баци се потрбушке на постељу, скупи се, и покуша да главу сакрије у узглавље. Али Џемс је стиже, наслони револерску цев на врат, и опали. Аделина, рањена, окрену се, у самртничким грчевима, запенушених уста, закрвављених очију и доби још снаге да викне: — Кукавице!... Знај, дакле! Изневерила сам те, да .. . волела сам другог човека... имала сам љубавника... Џемс опали још једном. Њено тело окрену се око самог себе, и паде на под, покрај постеље. Буртон бацн револвер и очекну мало. Потом гурну то тело ногом. Било је непомпчно. Затим оде да се преда властп. Поротници су га ослободили.