Дело

X Р 0 П И К А 355 1 са 5 учптеља. За тим је било 584 које су по засеоцима непотпуие, трају три године. Варошкнх школа нма 390 и то 194 мушких, 171 женских 25 мешовитих. Свега дакле и сеоских и варошких основних школа има 4222. У години 1866 било их је 2153. Према статистици других народа Румунпја није на угледном месту. У Румунији долази . једна школа на 1470 становника, у Белгији на 600, у Бугарској на 800 становника. Учитеља је било у селима: учитеља 3699, учитељица 1039. Варошких учитеља: 504, учитељица 824. Свега дакле сеоских 4739 и 1328 варошких, дакле укупан број у земљи 6066 учитеља н учитељица. Деце је било: у сеоскпм школама мушке 281.730 женске 119.286 401.016 у варошким школама мушке 42.466 женске 30.949 73.415 Свега дакле 474.431. Али сва та уписана деца нису похађала школу (из истих разлога као код нас) већ су редовно ишла у школу по селима 283.636 т. ј. 70о/о од уписаних, по варошима 60568 т. ј. 83о/о од уписаних. За иснит се пријавило 381.162 њих. У 1903 г. деце од 7—14 год., која су морала нохађати школу било је 863.412, али је свега уписано било 471.431 дакле 57о/о. За спему учитеља пма шест семинара учитељских — (scoale normale), и то 4 за мушке и 2 за женске. У учит. семннаре долази се не из гимназије већ из основне школе. Курс траје 6 година и то 5 год. учења, а 1 годину праксе. Онда, по иоложеном испиту, постају сеоски учитељн (inv&tatori), а од ових они који положе доцније нарочити испит — варошки (institutori). Надзор школски воде ревнзорн и нпсиектори. Сваки округ има по једног ревпзора. Ревизорп се лиферују нз варошких учитеља. Пнспектора има пет и узимљу се нз професора виших школа. Буџет основних школа износи: (за 1906/07) i) за сеоске учитеље 6,231.976 дипара, за варошке 4,246.048 днн., за тим 544.989 за плате наставннка и нздржавање учитељ. семннара, за централну управу просвете 215.745 — свега 11,238.758 дин. Сеоски учитељи по положеном испиту добијају месечну плату 23*