Дело

368 Д Е Л 0 главно, да се објасни детаљније: какво је било Милошево држање према Вуку као књпжевпику у опште, а за тим као представнику и носиоцу борбе за нови српски иравопис и народни језик. У првом случају Милош се показује као књижевни меценат. То му се не може спорити баш и да је тражио, да Вук хвали његову владавину. Али ми видимо, да он Вука помаже и после оне критике политичкога стања у Србији за владе Милошеве. Што се тиче другога питања, борбе око правописа, Милош је пристао уз противнике Вукове. Томе се не треба чудити. Сваки је владалац у духу консервативан, те се није могло очекивати, да Милош ирихвати Вукову реформу, у толико пре, што се бојао, да му за то у Русији не замере. Сем тога Милош није могао пристати уз Вука нп с тога, што су међу Вуковим противницима у околинп Милошевој били сви знатнији људи и политичари онога времена, међу којима неке и данас ценимо: Димитрија Давидовића, Јована Хаџића, Јована Стејпћа, Стевана Радичевића. Као и сви књижевници, који су већ стекли признања за свој рад, и Вук је, поносит због тога, мислио, да га свуда треба да дочекују с раширеним рунама и да његове савете и предлоге треба да прима н сам кнез Милош. Међутпм, у Милошевој околини било је и простака који не само ннсу умели ценити Вуков рад, него су га и исмејавали. Алп је тако исто било и завидљиваца, који нису хтелп признати да Вук нешто вреди. Разуме се, да су и једни и други добивали за то подстицаја од самога Милоша, који је по свом самољубљу и урођеној зависти, омаловажавао Вука, не допуштајући да Вук може бити велики књнжевник. Да је пак и Вук био уочљив и да је имао храбрости да Милошу кресне истину у очи сведочи оно иисмо од 1832 год. Али у очима поштених људи Вук много губи, што је могао у исто време мољакати Милоша за помоћ и пенсију, а у тајности спремати дело о њему, у којем га је представио у најцрњим бојама. Иначе овај рад г. Гавриловића износи и многе нове ствари. Врло је ннтересантно описпвање Мплошеве околине, оних људи који су му били саветници. 0 некима смо и до сада доста знали, али је за многе од њпх изнесено доста непознатих података (као о Лазару Теодоровићу, Нпк. Николајевнћу, Павлу Сретеновићу, Марку Ђорђевићу, Петру Топаловићу). Врло је лепо и опширно описан и догађај о ирвом штампању Вукове Историје