Дело

БЕЛЕШКЕ Одговор на белешну о Историји српскога народа. — У октобарској свесци четрдесет девете књиге Д е л а, прва је замерка ипсца белешке о Историјпсрпскога народаодСт. Станојевића и Л. Зрнића: да је у Историју унесен и сувише мали број догађаја. Међутпм, све је унето што даје јасну слику о животу нашега народа. Данашњп методичари не допуштају да се у уџбенпк уносе и појединости, што се може допунити историском читанком п наставниковпм предавањем. Уосталом, ја сам у напомени и рекао како је прво правило за учење: да се оно не састоји у знању што већега броја детаља, већ у начпну усменога п писменога саопштавања, што је требало тачпо разумети. Напомена је о употреби исторнских термпна: култура, р о м а н из а м, ј е л и н и з а м за стручњаке потпупо излишна из разлога: прво, што су то термпнп којп се мора.ју знагп, п. друго, што се од њпх неки већ помињу у II разреду гимназије, о чем сведочи Општа исторпја за тај разред од Ст. Ловчевића, п што се носиоци и романпзма и јелинизма изучавају у II разреду. Исто је тако петачпа и трећа напомена: да су иоједине лекцпје п сувише дугачке. Лекције као наставне јединпце. не одређују се према наставном часу, него према логично.) садржинп, везп и заокругљеностп. Наопако би било кад би наставник овако као писац белешке разумео величпну лекције и њен распоред. Међутим, ја сам у напоменп, пошто сам рекао шта се разуме под лекцијом, написао: да говор наставнпков не треба да траје више од 15—20 мпнута, јер ученпцп нижих разреда нису у стању дуже пажљиво слушатп предавање. Баш у оваЈ мах имам при руци уједном нрактичном листу немачком методпчкп разрађену лекцију, дакле наставну једпницу, о Карлу Велпком, за коју се изрично каже да мора трајати најмање четири наставна часа. И за стручњаке је погпуно јасно да је одмеравање лекција, п према прилпкама п према времену, п у пашој књизи остављено наставнпку. Исто је тако неосновано тражитп опширнпје оппсе поједпних догађаја п то баш оних догађаја којејенавео писац белешке. Све се то оставља исторпској читанцп п наставнику самом, као што је напоменуто и за број догађаја. Уосталом, чиме би п могао наставнпк запнтересовати ученике, кад би све било у уџбенику? То су она места у уџбенику, где се прпјатно сусретне умна подобност ученпкова и вештина наставникова. Данас за предавање појединих предмета није довољно само специ.јално знање и знање