Дело

ОКО ПРПЛЕПА И ВЕЛЕСА 65 писну с доње стране села, и нлотун одјекну кроз ноћ праћен фијуком куршума високо изнад нас. Уплашени Долњанци објашњаваху како је то јамачно Шундула ушао у село, а ово су страже четничке. Осусмо плотунима па место одакле су пламтеле њихове пушке и туча се претвори у читаво врење. Бугара бејаше много; то се видело ио лпнпји коју захватаху држећи се заклона од кућа и камених ограда. Бојећи се да не убијемо кога Глигор нареди да наш трубач засвира у трубу. Ово је дејствовало. Бугари, мислећи да смо турска војска, осуше још већу и пажљивију паљбу у правцу одакле се чуо глас трубе. Морадосмо полегати по орању, које нас засипаше од удара куршума. Један део нашпх обилажаше за то време село од сенокошке страпе, да би препречио бегство Бугарима. Борба трајаше скоро два сата, и Бугари ипак успеше, користећи се тмином, да измакну из села ка Сенокосу. Појурисмо за њима, трчећим кораком опасасмо мало село Сенокос и упадосмо у њега претресајући куће, вајате и сена. Из даљине се чуло звпждање. То се растурени бугарски четници дозиваху. Нисмо хтели даље да пх гонпмо, већ настависмо претрес знајући да рањенпци и сенокошки иљави1 морају бити ту. Разместивши стражу око села, ја се вратих у кућицу где су биле војводе. Бејаше већ пуна сељака који су се збили у један кут, Око њих стајаху четници чпје се оружје н бајонети светлуцаху кроз густи дим. На огњпшту је горела слама коју један четник ревносно бацаше, чим би ватра почела да се гаси, крај ње сеђаху према вратима на ниским троножним столпцама војводе Глигор и Бабунски. С десне стране њихове један жмиркав чичица иза кога стајаше уплашена гомила жена и деце. Кроз отворена врата четници непрестано дотериваху сељаке. „Кажи, чичо, кажи, говорио је Глигор, боље језасвевас, каде су четници, каде су пушке?... „Видиш ову во.јску, док само впкнем, оде ти село. Говори све што знаш. Од нас ти реч и вера, ништа лошо да не напрајимо. Звајеш ли?! Оно куче брадато, да му пљујеш на дугачка метла (браду), оно ли се зове војвода? Тако ли се село чува? 1 Младпћп који по наредбп војводиној иду пзвесно време као четнпцп са четама. Дело, књ. 49. 5