Дело

АНА КАРЕЊИНА РОМ АН ЛАВА ТОЛСТОЈА XVII Степан Аркадијевич, са пуним џепом серија, које му је за три месеца унапред дао трговац, оде на горњи спрат. Ствар са забраном свршена је, новац је у џепу, тјага је била дивна и Степан Аркадијевич био је у најлепшем расположењу духа, услед чега му се особито прохтело да растера рђаво расположење, које је Љовина обузело. Он је хтео да за вечером заврши дан онако нсто пријатно, као што га је и започео. Заиста, Љовин је бпо нерасположен и, без обзира на све своје старање да буде љубазан према свом драгом госту, није могао себе савладати. Пзвешће о томе, да се Кити још није удала, почело је помало да дејствује на њега. Кити се није удала и болесна је, болесна је од љубави према човеку, који ју је оставио. Та увреда као да је и на њега падала. Вронски је презрео њу, а она је нрезрела њега, Љовина. Према томе, Вронски је имао право да презире Љовина, и зато му је био непријатељ. Али све то није мислио Љовин. Он је нејасно осећао, да у томе има нешто увредљиво за њега и почео се љутитн, не ua оно што му је реметило расположење, него на све што је пред њега излазило. Глуиа продаја забрана, превара у коју je улетео Облонски и која се извршила у његовој кући, просто га је дражила. — Но, јеси ли свршно? — рече он, сретајући горе Степана Аркадијевича. — Хоћеш ли да вечераш?