Дело

72 Л Е Л 0 звезде, масне, добре и сањиве очи. — Сам си био крив. Уплапјио си се од супарника. А ја, као што сам ти и тада говорпо, не знам, на чијој је страни било више изгледа на успех. Зашто ниси покушао, па куд пукло да пукло? Ја сам ти говорио тада, да Он зевну само вилицама, не отварајући уста. „Да ли зна, да сам је просио?“ помисли Љовин, посматрајући га. „Да, има нешто лукаво, дипломатско на његовом лицу“, и осећајући, да је почео да црвени, гледао је ћутећи право у очи Степану Аркадијевичу. — Ако је тада штогод и могло бити код ње, то је било просто усхићење спољашњошћу — продужи Облонски. — Овај, знаш, потпуни аристократизам и будући положај у свету није утицао толико на њу, колпко на њену матер. Љовин се намршти. Увреда отказа, кроз коју је прошао, као свежа рана опекла га је у срцу. Али он је био код куће, а код куће зидови помажу. — Стани, стани, — рече он, прекидајући Облонског. Ти кажеш: аристократизам. Али допусти ми да те упитам: у чему се састоји тај аристократизам Вронског, или ма кога другог, такав аристократизам, по сили кога се презирем ја? Ти сматраш Вронског за аристократу, али ја не. Човек, чији се отац из ничега увукао у свет номоћу сплеткарења, чија мати, Бог зна, с ким није била у љубавним односима... Не, извини, али ја сматрам за аристократу себе и људе мени сличне, који се у прошлости опиру на три-четпри честита поколења породица, које су стајале на највишем ступњу образовања (таленат и ум, то је друга ствар) и које никад и ни пред ким нису вршпле подлости, којима никад нико није био нотребан; као што је живео мој отац и мој деда. Ја знам још много таквих. Теби изгледа ниско, кад ја бројим дрвета у шуми, а ти поклањаш тридесет хиљада Рјабињину; али ти ћеш добити аренду ијош, шта ти ја знам, а ја нећу, и зато ценим и чувам наслеђено и зарађено... Ми смо аристократи, а не они, који живе само од милостиње силних овога света. и које можеш купити за двадесет копејака. — Ама, кога ти то? Ја сам сагласан с тобом — говорио је Степан Аркадијевич нскрено и весело, ма да је осећао, да Љовин под именом оних, који се могу купитн за двадесет копејака, нодразумева и њега. Оживљење Љовпново искрено му се свидело. — Кога ти то?.. Ма да много што шта и није истина