Дело

ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА 13 да је она потписана била без знања и одобрења пок. Пироћанца, као ондашњега мпнистра председника, а по свој прилици и без знања пок. Гарашанина. По обавештењпма која имам од самог пок. Пироћанца и која ми је он дао 1895—6. године под погодбом да их у иоверењу задржпм за његова живота, конвенцију је готову донео Краљ Милан из Беча. Никаква нреписка није о том вођена. Пок. Иироћанац, кад му је Краљ Мнлан конвенцију показао и затражио пристанак његов као шефа кабинета, одмах је одбио рекавши да би Србија том конвенцијом дошла према Аустро-Угарској у положај у коме се налази Тунис нрема Француској. И он је одмах дао оставку. На захтев да се крпза не отвара и решава тада због пута Краља Милана, пок. Ппроћанац је нристао да се одложи ствар до повратка Краљева под погодбом, наравпо, да и питање о конвенцијп остане како је било, т. ј. не решено. Међутим, у том међувремену, или боље одмах иза тога, Краљ навали на г. Мијатовића, који подлегне по обичној слабости својој да ништа не може Краљу Милану одрећи, и потпише конвенцију као мпнистар снољних послова без обзира на рапији договор и дату реч1. Да је конвенција потгшсана, пок. Ппроћанац је дознао од барона Херберта, посланика аустро-угарскога. Кад је Пироћанац дао израза своме чуђењу и неверици, додавши да је то немогућно, јер је влада баш због тога пнтања у оставци, онда се барон Херберт опет томе зачудио! Краљ Милан је, дакле, пошав на пут, однео собом и — иотписану конвенцију. Кад се Краљ вратио с пута, онда је криза отклоњена била и оставка владе повучена под том погодбом, да Краљ допусти шефу владе, пок. Пироћанцу, покушати да изменп, или бар ублажи, једну одредбу конвенције, а Пироћанац се надао или заваравао, како ми је рекао, да ће том изменом и првим применама конвенције ублажити њен карактер и сачувати земљу од тежих последица које је предвиђао, ако би се новукао са свим с управе, ношто је конвенција већ била потписана. Услед свега тога он је одмах сам узео министарство спољних послова. 1 Г. Мијатовић је овај свој одношај према Краљу Милану признавао и сам. Кад је једном тражио Краљ Александар једну услугу од њега, мислим 1894. године, он је, на примедбу Краљеву, због његова устезања, да је он Краљу Милану све чинио, рекао, како се говори: „Јест, ,ја с.ам Оца Вашега служио по осећању, и видим да много шта зато ппје било добро; с тога Вас хоћу да служим по памети, а не по осећању.“