Дело

22 Д К Л 0 Устав од 1869. године који је засновао криптоапсолутизам и давао владаоцу, по нзреци самога Краља Милана, три четвртине све државне власти у земљи. Кад су се 1896. и 1897. године за владе Ст. Новаковића и Ђ. Симића почели показивати опет знаци кретања у правцу народне политике и демократизма — Краљ Александар је обећао био и кабинету г. Ст. Новаковића и кабинету г. Симића да нриступи решењу уставнога питања, т. ј. ревизији Устава од 1888. године, који се био огласио као и сувише демократски, и укидању Устава од 1869. годпне који је био враћен у живот 1894. године — Краљ Милан се поново јавља на бину! Краљ Александар, ма да је при поласку на пут изјавио био г. Нзвољском, онда руском посланику у Београду, да је с владом потпуно задовољан и да нема разлога ни за какву промену, у повратку из Париза отпушта кабинет г. Ђ. Симића, образује кабинет г. др. Владана Ђорђевића, истиче с помпом неки државни програм и око Божића исте године поставља свога оца, Краља Милана, за команданта активне војске! Као командант активне војске Краљ Милан имао је да буде јемац за продужење конвенционе политике без конвенције, и за продужење живота Уставу од 1869. године који је давао тако згодну подлогу за члан 6. конвенције од 1881. године! Тада су и српски официри чули реч: да српска војска неће никад доћн у положај да се бори на северном и западном фронту! Наравно да је онда према том начелу и сав рад српскога главнога штаба и српске главне команде био упућиван... Такве су биле последице за Србију од окупације Босне и Херцеговине. Какве би, пак, биле последице за њу од анексије Аустро-Угарској ових српских и балканских области није, према овоме, тешко погодити. Треба само да се сетимо шта је кнез Бизмарк, на заходу свога живота, написао у својим мемоарима. Ту се, у другој књизи, на стр. 252, читају ови редовп: „природно је да становници Дунавскога басена имају потребе и планове, да се нреко садашњих граница Аустро-Угарске монархије пруже; а немачко царевинско уређење (Die đentsche Reichsverfassung) показује пут како Аустрпја може постићи да измири иолитичке и материјалне интересе који се налазе