Дело

ЕКОНОМСКО СТАЊЕ СРБИЈЕ 345 онда наши захтеви за трговински уговор неће у себи ничега имати, за шта би се ма каква особена концесија од Аустрије морала тражити, нити ћемо имати за извоз ма шта на шта се могу само одредбе аутономног законодавства суседне монархије да примене. Кад ово буде, онда ћемо моћи без икаквих потресаградити са Аустријом уговор највећег повлашћења, јер ће у транзит тих уговора улазити месо и сви сточни продукти, што ће и у будућности бити знатан део наших извозних артгшала, а ако остане овај одпос међу нама, да њихове пијаце буду мали потрошач нашег извоза, онда ћемо имати такву етапу да тагифама пндустријских артикала сачувамо нашу земљу од ранијих поплава индустријом суседне монархије. Ако се овако гледа на наш извоз стоке и сточних продуката, неће не само нико заплакати за режиме ветеринарних конвенција, но нико неће више никад ни наићи да за њих даје нарочите контраконцесије, које су код нас често ишле на уштрб опште националне политнке. Правилна гледишта на побуде економске за уговор између нас и суседа нашег растераће оно магловито уверење о некаквим нарочитим повољним погодбама између нас и Аустрије у каквом царннском савезу. Ми смо већ раније говорпли противу ове апсурдне идеје и на њој се више нећемо заустављати. III Опасности у режвму ветеринарних конвенција долазиле су, отуда што се забрана извоза стоке свакога часа могла догодити. Често су пута ове забране биле основане, али у већини случајева су долазиле, кад год бп се видело да хоће брод наше спољне политике да крене из вода аустријских. Изнећемо овде како смо стајали са тим забранама и услед чега су оне долазиле од 1882 све до данас. Ветеринарна конвенција, која је закључена између Србије и Аустро-Угарске 1881 год. у Бечу, а обнародована 5 јупа 1882 год., ступила је на снагу 4 септембра 1882 год. Под 15 децембром 1882 год. Аустро-Угарска је забранила увоз говеди из Србије због говеђе куге, која је владала у округу подринском (у Прњавору), и ова забрана трајала је за Угарску до 12 јануара 1883 год., а Хрватска је пак дигла забрану 23 јануара 1883 год.