Дело

АНА КАРЕЊИНА 353 је, да је немогућно. Он је видео да му сложени услови живота, под којима се налази, не пружају могућност оних грубих доказа, које изискује закон ради изобличења преступности женине; видео је то, да извесна финоћа тога живота није допуштала примену тих доказа, кад би они чак и били, и да би примена тпх доказа више њему нашкодила у друштвеном мњењу, него ли њој. Покушај развода могао би само повести скандалном процесу, којп би добро дошао противницпма за клевете и унижавања његовог високог положаја у свету. Главна сврха — рашчишћавање ситуације уз најмање растројство — није се постизала ни разводом. Осим тога, код развода па чак и код покушаја развода, очевидно је било, да је жена раскидала односе с мужем п сједињавала се са својим љубавником. А у души Алексија Александровича, без обзира на потпуну, како се њему чиhiijio, ирезриву равнодушност према жени, остао је у односу према њој један осећај — жеља, да се она без преиона не могне сјединити с Вронским, да преступ њезин не буде за њу пробитачан. Сама мисао о томе тако је раздражила Алексија Александровича да је, тек штојето замислио, рикнуо од унутарњег бола, подигао се и променио место у колима и дуго носле тога намрштено завијао своје зимогрожљиве и кошчате ноге чупавим пледом. Осим формалног развода, могло би се још поступити слично Карибанову, Паскудину и овоме доброме Драму, то јест, разићи се иросто са женом — настави он размишљање, умиривши се; али и ова је мера представљала оне исте незгоде и срамоту као и код развода, а што је главно — то 6Ii исто тако, као и формални развод, бацило његову жену у наручје Вронскоме. „Не, то је немогућно, немогућно!“ гласно проговори оп опет, преврћући свој плед. „Ја не могу бити несрећан, али не треба ни они да буду срећни“. Осећај љубоморе, који га је мучио за време непзвесности, прошзо је оног тренутка кад су му речи женине с болом извадиле зуб. Али тај осећај замењен је другим — жељом, да она не само не триумфује, него и да добије одмазду за свој иреступ. Он није признавао тај осећај, али je у дубпни душе хтео да она пострада за нарушавање његовог мира и части. И, претресавши понова услове цвобоја, развода и растанка, и одбацивши их понова, Алексије Александрович дошао је до Дело, књ. 50. 23