Дело

360 Д Е Л 0 очи опима, с којима је живела. Она се није могла решити да позове девојку, а још мање да сиђе доле и види сина и гувернанту. Девојка, која већ одавно ослушкиваше крај врата, уђе сама у њену собу. Ана је упптно погледа у очи и уплашено поцрвене. Девојка се извинн што је ушла, рекавши, да јој се учинило да је зову. Она је донела хаљину и писамце. Писамце је бпло од Бетси. Бетси ју је потсетила, да ће се тога јутра код ње искупити Лиза Меркалова и Бароница Штолц са својим обожаваоцима и старцем Стремовом на партију крокета. „Дођите да посматрате, колико ради изучавања карактера. Ја вас очекујем“, завршавала је она. Ана прочита иисамце и тешко уздахну. — Не треба, не треба ништа, — рече она Анушки, која премешташе флаконе и четкице на тоалетном сточићу. — Иди ти, ја ћу се одмах обући п изаћи. Не треба, не треба ништа. Анушка изађе, али се Ана није почела облачити, већ је седела у оном истом положају, оборивши главу и руке, и по каткад стресала се целим телом, као да је желела да направи некакав гест, да каже нешто на је опет обамирала. Она је непреставо понављала: „Боже мој! Боже мој!“ Али ни „Боже“, ни „мој“ нису имали за њу никаква смисла. Мисао о тражењу помоћи у религији била је, без обзира на то што она никад није сумњала у религпју, у којој је била васпитана, тако далека од ње, као што је била далеко мисао о тражењу помоћи од самог Алексија Алексапдровича. Она је знала унапред, да је помоћ религије могућна само под условом одрицања од онога што је састављало за њу сав смпсао жпвота. Не само да јој је било тешко, него је почела осећати и страх од новога ду шевнога стања, за које никад дотле није знала. Она је осећала, да јој се у душн све почиње двојити, као што се понекад удвајају предмети у замореним очима. Понекад она није знала, чега се боји, шта жели. Да ли се боји и жели оно што је било, или оно што ће бпти, и шта. напме она жели — то није знала. „Ах, шта ја радим!“ рече она у себи, осетивши одједном бол с обе стране главе. Кад се прибра, она спази да је обема рукама држала и стезала своју косу на слепим очима. Опа скочи и поче ходати. — Кафа је готова и мамзел са СерЈожом чека, — рече