Дело

Б Е Л Е Ш К Е 383 гију према особиеама свога језика, Станојевић је показао како се досадања номенклатура може с незнатним изменама довестп у потпуну сагласност с духом српског језика. Тако се н. пр. досадањп немачки изрази: калијум-хлорат, магнезијум-силикат п т. д. или варварске кованице: сребраоксид, оловонптрат п т. д. као н многп други типови сличних назива могу лепо заменити са: калијски хлорат, магнезијскп силикат, сребрни оксид, оловнп нитрат и т. д., као што се опет пмена елемената: калијум, магнезпјум, алуминијум и т. д. могу ириродно заменпти пазивима: калија, магнезија, алуминнја п т. д. Ову своју реформовану номенклатуру писац је спровео и у свом недавно објављеном уџбенику Хемпја за IV раз. сред. школа, затим у студији Пијаћа водауСоко-Бањ u (Беогр. 1908 оштамп. пз Архива за целокупно лекарство) и т. д. Књпжица у том иогледу заслужује пажњу п желети је да њене мислп усвоје п другп стручњаци. Књижица је оштамнана из Н а с т а в н п к а, ма да то не стоји на корицама, а па првој страни забележено је још и то да је чптана на 68 п 69 скупу Срп. Хемијског Друштва. Д Меморандум муслимана из Босне и Херцеговине. - У фебруару ове годпне предан је турском иарламепту „меморандум муслимана из Босне п Херцеговине1', па је преведен са турског п штампан у подлиску „Самоунраве" и отуда оштампап у засебну књигу. Босански муслимани туже се иарламенту на несносно стање своје у Босни u Херцеговини, које је за њих настало од како ове две покрајине заузе Аустрија. Доказују и наводе примере да пм није у безбедности ни имање, еи личност, ни вера. Аустрпјска апсолутистика влада преко свога чиновништва систематскп ради па томе да ослаби, па и упишти, морално и матерпјално муслнмане и православне, а место њих нотиомаже и доводи странце. Срби муслимани и православни заједнички и сложно бране суверенство султаново у Босни и Херцеговпнп, па су се надалп да ће се пова, уставна, Турска постарати да повратп свој суверенитет у Босни. Међутим ствар је ношла сасвим супротппм путом. Нова уставна Турска продаје Босну за неколпко милијуна! Протпв тога иротествују п вапију муслпманн у овим двема земљама. Они полажу наду у турски парламенат да пх неће напустпти! Једва чекају дан кад ће иитање о Босни п Херцеговини доћп на дневпп ред у парламенту, „кад ће — веле — османлискп народ иреко својих заступника да каже цијелом културном свијету о нашим тегобама и да изрече пресуду о нама и нашо.ј отаџбини“. Та осуда може гласпти: или смрт, а то је оставитп их псд Аустријом, или живот, — а то је ослободитп ux од Аустрије. Овај тужни и очајнпчки вапај наше браће муслиманске вере није чуо нико други ua овоме свету, већ само његов но крви и језику брат. Он га је једини чуо и разумео. Турска влада и турски парлатенат жртвовали су више од пола милиона муслимана за неколико тричавпх милиопа дпнара. Овај је догађај несумњиво сада показао босанским муслимапима где ће наћп лека противу безакоња н пеиравдн која се пад њима врше. Нека само пођу одлучно п искрено тамо п пека буду тврдо уверени да ће бити топло и срдачно примљепи у нравп, најпскренији п најтоплији братскп загрљај; нека буду уверени да ће једино братска слога кад тад моћи раскинутп ропске ланце.