Дело

ЕКОНОМСКО СТАЊЕ СРБИЈЕ 9 днла на Приштину, Вучитрн, Новп Пазар, Плевље, Јајац за Доњу Аустрију преко Стајна и даље за Немачку и Европу. Пут је из Цариграда преко Једрена, Филипопоља, Дубнице и Куманова ишао на Приштину, Вучитрн, Митровицу, Нови Пазар, Препоље, Плевље, Фочу за Нови и Дубровник. У Фочу је долазио пут из Спљета, који је Босну везивао са Млеткама п даље игаао на југ ка Цариграду. Из Спљета је ишао пут преко Фоче и за Ниш, Софију, Цариград, и преко Приштине и Куманова такође за Цариград. Положај Млетака, Ђенове и Дубровника у трговини средњегавекау 11-ом, 12, 13 и 1Ј веку, одређивао је раскрснице друмова на Балкану. Те су раскрснице биле у Фочи, Нишу, Софији и Једрену. Солунски пут из Ниша и Софије доцнијег је датума и није имао значај већ поменутих друмова Док је превласт Млетака у Цариграду, чија је влада значајна у Х1-ом, XII и ХШ-ом веку, замењена превлашћу Ђеновљана од XIII до XV века, вредност Дубровника и многих других далматинских градова, за све области у којима Срби живе, није опадала кроз цео Средњи Век, за време велике српске државе, па готово до првих дана нашег ослобођења прошлог века. Дубровачка трговина допирала је, преко Бугарске, до обала Црног Мора. Србија је преко поменутих друмова Средњега Века, који су је доводили у везу са Јадранским, Егејским и Црним Морем, одржавала интимне везе са свнма суседним покрајинама ондашње турске имиерије, а поглавито са Босном и Херцеговином и ЦрномГором, које су, природно, чиниле једну етнографску област и непрекидно биле у додиру од давнашњих времена. Кроз цео Средњи Век, поред еспапа из далеких крајева Азпје, за које је Балкан био транзитна област у међусобној размени, и Србија је излазила на светска тржпшта са снровпнама н полупрерађевинама. Главпи су извозни артнкли били: дрво, стока, восак, мед, сирова свила, жпто, випо, руде и метали: сребро, злато, олово и бакар. Увозило се: со, хаљнне, колоннјална роба, фино вино, коњи боље расе и др. Овде узгред напомињем да је забележено, да је у Средњем Веку Немачка бнла на тако ниском нивоу према Србији н ондашњој Византнјн, да су хроничари забележили да је опа у размену за робу са