Дело

ДИВНА фРАНЦУСКА 361 талонама од црвеног платна заставе слободе. На вратима очувалл су се делови некаког натписа, од кога се могло само прочитати: „Сло

је бра

“ Тоје подсећано на сдојеве банкара, који су осрамотили земљу Берапжеа и Жоржа Санда. Наоколо се дизао задах буђи, трулежи и разврата. Срце ли је силно закуцало. Та и ја сам, као и сви револуционари, у доба своје младости волео ту земљу, која је и сама умела да љуби искрено и много и да тако дивно ствара револуције... Осмејкујући се предусретљиво, некакав човек сав у црном, потсећајућим својим манирима на маркиза из милих сутенера, уведе ме у малу полутамну капелу, где сам могао уживатн у раскоши модерног стила савремене Француске. Зидови те собе били су олепљени разнобојним хартијама руских зајмова, на поду су лежале коже урођеника из колонија, а на њима уметнички израђен отисак „Декларација права човечанских“. Намештај начињен од костију народа. палог на барикадама Париза у биткама за слободу Француске био је омотан тамном тканином с пришивеним на њој уговором о савезу с руским царем. По зидовима су висили, инкрустирани по живом људском месу, гробови европских држава: — панцерна песница немачке, уже и бич Русије, просјачка торба Италије, шпански грб — црна мантија католичког попа и две му коштуњаве руке, чији се прсти жудно заболп у грло Шпанаца. А био је ту и француски грб — дебели буржоаски трбух са ижватаном фрижаском капицом у њему... На тавану су била престављена отворена уста краља немачког, његових 64 зуба н грозни Орцн... На прозорнма су висиле тешке завесе. Било је тампо као и увек у собама за прнјем жена Балзаковог калибра, које још ннсу изгубнле наду да освајају мушкарце. Тежак задах лажне деликатности и духовног разврата заносио је главу н снречавао дисање. Она је ушла и кроз тренавнце погледала је на моју фигуру очнма нознаваоца људи. — Ви говорите францускп! — запита опа одговарајућн на мој иоклон гестом глумице, која је већ одавно престала да игра улогу краљице. — Не, госпођо, ја говорнм само нстпну! — одговорнх ја. — А коме то треба? — упнта она слежућп раменима. —