Дело

ДИВНА фРАНЦуСКА 365 чвршћи камен у згради државној... они су њен темељ. Пе* сници, то су само орнамент, незнатни украси фасаде, без којих се сасвим може бити... Онн не увећавају трајност ностроја. Народ је само основа, на којој стоји дом, револуционари су просто сулуде... и, настављајући даље поређења, могло би се рећи, да је војска скуп паса, који чувају имање и мир житеља дома... — А у њему живе Шајлоцп? — запитах ја. — Они п свп остали људи, који сматрају, да им тај стан није тесан. Но оставимо то на страну. Кад политизирање није корисно, оно је досадно! Ја устадох и ћутећки се поклоних. — Идете већ? — упита опа монотоно. — Па немам шта овде да радим! рекох ја и изађох из ове подводачнице цара с банкарима. Нпсам видео ону, коју сам желео видети; видео сам само страшљиву циничну кокоту, која се за новац неискрено и хладнокрвно продаје. Ишао сам по улицама велпког Париза, који је тога дана најамничка војска — пси старе грамзиве бабе — држале као плен својих бајонета и топова, гледао сам, како су Французи, иза углова уличних, као верни пси правде п слободе, ћутећи нребројавли снагу својих непрпјатеља, готовп, да крвљу својом сперу срамни као с лица републике... Осећао сам, да се у њиховпм срцима рађа, расте н снажи дух старе Француске, велике мајке Волтера и Ига, дух Француске, која је иосејала цвеће слободе свуда, куда су доспели усклици њепе деце песника и бораца! Пшао сам по улицама Париза п срце је моје певало химну Француску, с којом сам беседно у тамној капелн. Ко те није љубио свнм срцем у зори својих дана? У дане младости, кад душа човекова свију колена нред богињом Леноте и Слободе — светли храм тнх богнња била си срцу само ти, о велика Француско! Француско! Та мила реч звучила је за све, ко је иоштен н смеон, као мило име страсно љубљене невесте. Колико лнје великих дана у нрошлостп твојој. Твоје су бнтке најленшн празници народа, а твоја страдања — велнке лекције њихозе. Колпко је днвоте и снаге бнло у твојнм захтевнма пра-