Дело

366 Д Е Л О вичности, колико ли си крвн часно пролила у биткама ради величанства слободе. Је ли могуће, да је сва та крв усанула? Француско! ти си била светски звоник, са чије су висине вабрујала једном три удара авона правичности, одјекнула три узвпка, што разбудише вековни сан народа: — Слобода, Једнакост, Братство! Твој син Волтер, човек с лицем ђавола, целог живота као титан, борио се нротив подлости. Поповштина, која је после ждрала тисуће књига не кварећи желудца. тровала се она од једне странпце Волтерове; чак је и краљеве, заштитпнке лажи, он је нринуђавао да поштују правду. Велика је била снага и смелост његових удара по лицу лажи. Француско! Ти мораш зажалаити, што њега впше нема, он би тп сада шамар ударно. Не буди увређена. Шамар тако великог сина, као што је он, био би почаст за таку продану матер, као што си ти... Твој син Иго једанјеод најкрупнијихалем-каменовау круни твоје славе. Трибун и песпик он је грмео над светом као ураган, покрећући на живот све што1 је дивно у души човековој. Он је свуда стварао хероје, а стварао их је својим књигама не мање но ти сама за све време, док си предњачила народом са заставом слободе у руци, с веселим осмејком на дивном лиц.у, с надом na победу правде и добра у честитим очима. Он је све људе учио да љубе живот, красоту, правду и Француску. Добро је за тебе, што је он мртав сада, јер да је жив, не би опростио такве нискости чак ни Француској, ко.ју је младићски волео, чак и онда, кад су му власи беле постале ... Флобер — свештеник лепоте, Јелин XIX столећа који је научио нисце свих земаља да цене снагу пера, да схватају лепоту његову, он, чаробник речи, објективан као сунце, које подједнаком светлошћу обасјава и блато улично и скупоцене уреске — чак Флобер, за кога је истнна сила у лепоти и лепота у истини, не би ти опростио ове грамзивости, с презрењем би окренуо од тебе лице своје! II сва боља деца твоја нису с тобом. Стидећи се тебе, наложнице банкарске, оборилн су они своје честите очи, да не гледају твоје дебеле образе. Тп си постала одвратна трговкиња. Они, који су се код тебе учили да умиру за част и слободу, сад те не разумеју и с болом у души окрећу се од тебе. — Француско! Твоја жудња за златом осрамотила те је,