Дело

0 II 3 М Е Т У 369 Ах, често ми је и дух несиосаи ностајао, видећи олоша духовитог. II владарима окренух леђа, када видех шта данас владати зову: вашареље с изметом и циганчење око власти. Наставах међу народима заптивених ушпју и туђегјезика, како 5и ми остао непознат говор њпховог тржења и вашарења влашћу. С руком под нос, пролазио сам сломљена срца кроз све јуче и данас: ваистину, све јуче и дапас отужно заудара на иисмени олош. Као какав богаљ, глув, слен и нем, живео сам дуго, само да не морам жпвети с изметом који влада, који пише и који се веселн. Мучно и опрезно пужао се дух мој са степена на степен; мплостиње радости беху му једина утеха. На штапу се слепцу прикрада живот. Шта се то зби са мном? Како се спасох гађења? Ко подмлади око моје? Како прелетех вис, на чијем студенцу не седи никакав измет? Да ми није гађење само дало крпла н моћи да проналазим нове изворе? Ваистину, морах се на највиши вис внпути, да нонова нађем врело радости! Али га и нађох, браћо моја! Ту на највишем впсу извире ми студенац радости! А п жпвота има где измет не пнје с нама! Скоро ми и сувише снловнто цзвпреш извору радостп моје! Тако силно, да ми често у рукама иехар нразан остаје. Мораћу се научитн да тп скромннје прилазим; одвише живо хпта ти у сустет срце моје; срце моје, над којпм нржп моје кратко жарко лето, препуно сете п блаженства: како жуди моје летње срце за студенп твојом. Оде познн јад мога иремалећа! мпнуше иакости моје суснежнце у јуну! Лето сам само н нодие летње! Планннско лето са хладним изворпма н блаженом тпшивом Овамо, прпјатељн моји! како би мп мпр овај блажепијп постао! Јер је ово наш вис, наша постојбина: сувнше внсоко и сгрменпто је место где наставамо, далеко од свих поганика и њихове жеђп. Дело, књ. 51, '24