Дело

X Р О Н И Н А — НАСТАВАК ИЗЛОЖБА УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА „ЛАДА“ (неколино црта: почетак сликарства у нас пре сто година, публика и њено васпитање). II Прелетајући погледима са једнога старога портрета на други, а у мислима прелазећи прилике и време у којима су радили многобројни сликари и молери од године 1840, — добијамо јасну и одређену представу, како је и у коме правцу уметничко сликарство било најпопуларније. Сем црквеног сликарства, које је почело добнјати у другој половини прошлог столећа боље мајсторе, са више спреме и знања, ојачаним индивидуализмом нешто самосталнији у компоновању, портретно сликарство изгледа да је пробило лед и пошло практпчнијем циљу; сликајући цркве, сликали су и типове тога доба. Димитрије Аврамовић, Урош Кнежевић, Арсеније Тодоровић, Јовап Поповић, Јован Стаић, Посниковић, оставилн су и много н добрих портрета; а од млађпх нз друге половине 19 столећа: Стева Тодоровић, Ђорђе Крстић, Ђока МиловаиовиК Жпвко Југовић, а с оне стране Дунава и Саве — Урош Предић развили су црквено и иортретно слнкарство на реалистичнијој основици; нарочито Ђорђе Крстнћ, који је био ирвп творац натуралистичког правца у нашем црквеном слпкарству н са првим својпм творевинама начинно праву буру. Свежн дах натуралнзма ночео је препорађати пашу слабу уметпост, нзносећи је нз цркве и манастира међу људе у куће; у колнко је била ближа природн у толико је људнма би.та ра24 *