Дело

АНА КАРЕЊИНА 95 — Пре него што почнем говорити о мојој ствари, — рече Алексије Александрович, зачуђено пропративши покрет адвокатов, — ја морам напоменути да ствар, о којој имам да говорпм с вама, мора остати тајна. Једва приметан осмејак размаче риђе надвешене бркове адвокатове. — Ја не бих био адвокат, кад не бих могао сачувати тајне које ми се повере. Али ако желите потврђење... Алексије Александрович погледа у његово лице и виде, да се његове сиве очи смеју и као да већ све знају. — Знате ли моје презиме? — настави Алексије Алексан* дрович — Знам, и вас, и вашу корисну — он опет ухвати мољца — делатност, као и сваки Рус, — рече адвокат, нагнувши се. Алексије Александрович уздахну, прибирајући се. Али, решивши се једанпут, он је већ паставио пиштећим гласом, не плашећи се, не запињући и наглашавајући неке речи. — Ја имам ту несрећу, — поче Алексије Александрович — да сам постао преварен муж и желим законитим путем да прекинем односе са женом, то јест да се разведем; али тако да син не припадне матери. Спве очи адвокатове старале су се да се не смеју, али оне су играле од неуздржљиве радости, и Алексије Александрович видео је да то није била само радост човека којп добија пробитачну поруџбину, — ту је бпо тријумф н усхићење, бно је блесак, сличан ономе злослутном блеску, којн је оп видео у очпма жениним. — Ви желите моју сарадњу да би дошли до развода? — Да, тако је, али ја вас морам предуиредитн, да ја ризикујем да злоупотребим вашу пажњу. Ја сам дошао да се само претходно посаветујем с вама. Ја желнм развод, алн за мене су важни облнци у којнма је он могућан. Врло је могућно, да ћу се, ако се облнцн не подударе са мојнм захтевнма, одрећи од закопнтог тражења. — 0, то је увек тако, — рече адвокак — н то увек зависи од ваше воље. / Адвокат спусти поглед на ноге Алексија Александровнча осећајући да изгледом своје пеуздржљпве радости молсе увредити клнјента. Он погледа на мољца, којн је летео пспред ње-