Дело

АПА КАРЕЊИПА 97 — Као разумно, најобичније и напростије ја сматрам да је прељубочинство по узајамном споразуму. Ја не бих доиустио себи да се тако изразим, кад бих говорио са човеком неразвп.јеним, — рече адвокат, — али мислим да је то за вас појмљиво. Алексије Александрович био је међутим тако растројеп да није одмах иојмио разумност ирељубочинства по узајамном споразуму и изразао је недоумицу у своме погледу; али адвокат му је одмах 'помогао. — Људи не могу више да живе заједпо, — ето »акав један факт. II ако се они обоје у томе слажу, онда подробности и формалности постају индиферентне. А у исто време то је напростије и нај&пгурније средство. Алексије Александровпч сад је потпуно разршо. Али он се држао п религиознпх захтева, који нису допушталп овакве мере. ' — То је у овом случају ван питања, — рече оп. — Ту је могућан само један случај: изобличење нехотично, потврђено писмима, која ја пмам. При помену писама адвокат подви уснпце н пронзведе танак, сажаљив и презрив звук, — Видите ли, — рече он — такве и томе сличне ствари решава, као што вам је познато, духовно падлештво: онн пак^ протопош^у тим стварима великн су љубитељи најснтнијнх подробности, — рече он са осмејком, који показује саосећање према укусу протопоп!. — Писма, без сумње, могу да потврде у пеколико; али изобличења морају бпти добивепа неносредно. то јест помоћу сведока. Уонште, ако ми учнпнте част и удостојите ме тога иоверења, оставите менп нзбор оппх мера, које морају битн употребљепе. Ко хоће резултат, тај допушта п срества. — Ако је тако... — одједном побледевшн, поче Алексије Александрович; али у то време адвокат устаде н опет оде до врата похмоћнику, који га је прекндао. — Кажите јој да ми не радимо са јефтином робом! — рече он и врати се Алекспју Алексапдровнчу. Враћајући се па мастоЈон ухватн пепрпметно још једног мољца. „Леп ће бнти мој репс ua лето!“ помнслн он. мрштећи се. — Дакле, ви сте пзволели казати... — рече он. — Ја ћу вам саоштити св< ' r одлуку писмено, — рече Алексије Алексаидрович, у стајуhi хватп се за сто. Постојавши Дело, књ. 51.