Дело

ОПАДАЊЕ II НОДИЗАЊЕ ЉУДСКЕ РАСЕ 125 тању умности, душевности, осећања дужности, свих племенитих социјалних осећања и васпитању вољину. Она мора, васпитањем ка самосавлађивању, нростоти, честитости, социјалном раду, нрезирању раскоши и штетне страсти за уживањем, тежити да образују истпнски друштвене људе и жене. У том правцу има још доста да се иде! При завршетку наномињем, да се ваља узети у памет од свих једностраних, догматичких катпхизиса, били они у духу Марксову или друкчи. Ми’ морамо ностунатп избирачки, тражити свугде доброту и истину, исправљати заблуде и свагда се, заједно са својим ногледима, поправљати. Треба отурпти фразе и њихову софистику, која одаје само лоше страсти, будећи их и у других. Француз Лебон је једнострано иреузнео наследну моћ расину, па и спагу обичаја и васпитања подцењивао, докле други научнпци опет уображавају, да могу све постпћи својим „системом“, „друштвеним поретком“ и „васпитањем“. II једно и друго је једнострано и стога погрешно. Човек је сложен из производа расиних п производа културннх, из наслеђених склоностп и стеченог, наученог и васпнтињем добивенога блага. Ми морамо једновремено утпцати на обе груне чинилаца, ако хоћемо да се боримо противу онадања наше расе, ако хоћемо да је узвисимо. С немачког Петар М Илић.