Дело

1 28 Д E Л 0 графпји п етнографпјп“ (свега 241 дело). У IV одељку су прпказанп „иутоппсп" (свега 14 дела). — Оваје књнга веома корпсна за географе п етнографе, п г. д-р Цвпјпћ са својпм сараднпцпма, које је он умео око себе прнкуппти н одушевптп за рад, учпнпо је веома знатну услугу науцп. Истпчућп заслуге г. д-р Цвијића па унапређењу географске пауке о Балкапском Полуострву, не може се а да се не прпговорп осталпма преставнпцима науке на Унпверсптету што се на њ пе угледају. Нарочпто бп трагом г. Цвијића требало да пођу уппверситетскн наставнпцп српскога језпка, југословенске књпжевности п псторпје. Српскп семпнар п псторпјски семпнар могли бп такође, с времена на време, издаватп оваке „Прегледе“ у којпма бп се прпкуппла u прпказала сва лптература о балканскпм народима, а нарочито о Србпма, Хрватпма п Бугарпма. Не треба да доказујемо, јер је свакоме јасно, од колпке бп користп био такав посао. М. В у к п ћ е в и ћ, Каменичка Погибија 19 маја 1809 године и њени узроци („Ратник“ свеска за јулп 1909 год., стр. 965—991). Недавно обављена нрослава стогодншњпце славне и у псторији ретке смрти Стевапа Спнђелића, оставпла је утпсак u на научне кругове, нарочпто на псторијско проучавање. Плод једног таквог пспптпвања је п горе поменута расправпца нроф. Вукпћевнћа, којп је иначе позпат као пспитпвалац овогвремена: првог српског устанка. Он је у овој малој монографији о каменпчкој иогпбпјп пзнео прво укратко стање у Србпјп крајем 1808 п почетком 1809 годппе. Затпм говори о прппремама за рат п о ирекпду прпмпрја п објавп рата пзмеђу Турске п Русије п распореду српске војске. После тога ирпча се о кретању руске, турске п српске војске. Пре саме чегарске катастрофе, која је најзначајнпјп моменат у овом војннчком иоходу на југ, говорп се на основу некпх непздатих докумената, којп се налазе у ппшчевој збирцп: „Непздатп списп из петроградскпх архива"; о раду српске војске, која је бпла пред нпшем од Ђурђев-дана до 19 маја. По том је изнео укратко слику боја на Чегру, п ако је материјача у пзобиљу, те се могло бптп опшпрнпјим, јер је Чегар сам по себи једна целппа у овом догађају, којп назпвају Каменпчка Погибпја. На краЈу пма неколпко речп п Ћеле-Кули. Нарочиту вредпост овој расправпцп дају у засебној тачцп објављена први пут нека, до сад непозната, писма пз петроградскпх архпва. То су пзвештајп о самој иогпбпји: ппсмо пожаревачког магпстрата Луки Стојковпћу п неком попу Жпвану у Кличевцу од 21 маја: ппсмо Миленка Стојковпћа ђенералу Исајеву од 23 маја; писмо Родофпншсиново кнезу Прозоровском од 23 маја п пзвештај Родофинпкпновог кнезу Прпзоровском од 27 маја. Расправпца је занпмљпва и може се лако п са задовољством чптатп. М. Р. Власннк и уредник Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). Доситије Обрадовић — Штампарија Аце М. Станојевнћа (Чика ЈБубина улица бр. 8)