Дело

136 Д Е Л 0 и овде му форма опредељује надлежност. Кад се једно лице обвезује другом, да му плати извесну суму у року, оно је слободно да унотреби било грађанску било трговачку обвезу меницу; само, дакле, ако употреби меницу, потпада под трговачко право. Исто тако, може неко друштво, коме би предмет иодузећа бпо грађански, слободно образовати, или необразовати друштво на акције; чим се оснује па акције одмах потпада под трговачко право. Овим ширењем трговачког права неми« новно се замењује грађанско право трговачким, но остаје само избор између ова два нрава, које ће се уиотребити, а у којима је, редовпо узевши, надлежно грађанско право. Ово ново закорачивање трговачког права у домене грађанског доказује као што смо и раније паиоменули, да је трговачког права практични значај много јачи и да стоји тежња, да се одредбе трговачког права пренашају и тамо куд су у питању само интереси грађанских односа. То доказује, да се потребе трговачких одредаба осећају и код нетрговачког света у односима грађанског живота. Досад смо видели, да је трговачко право утпцало на грађанско само индпректним начином. Законодавац није одлучивао отворено, да ће таква и таква потреба трговачког права у будуће опредељпвати односе трговачког живота, но је то чинио нутем фикције, сматрао је као трговачки било један одређен посао, било све послове, који су узели на себе извесн.у форму, ма да бп се у основи то тпцало грађанских послова. Последица је била ненормално увећавање трговачког права и корелативно смањивање грађанског права. Ностоји још један други начин проширењатрговачкогправа, који се састоји у подражавању грађанског закона трговачком закону. Овде трговачки закон не нрелази у домен грађанског права, већ сам грађански закон позајмљује од трговачког права било одредбу било установу. Ово је директан поступак за разлику од онога ирвога, па следствено и рациоиалнији је. Ширење трговачког права првим начином да се критиковати: није баш онравдано и нерадо се правда кад се нешто по закону сматра онако како ио природи ствари није у истини; нерационално је да грађански или трговачки карактер једнога посла може зависити од форме, коју бп усвојила странка, у место да то нроистнче једино из његове * економске улоге. Трговачки законодавац излази овде из своје