Дело

РАМОВ СИНОВАЦ 153 (Он их попи два, три, не знајући шта ради. Удавио би се како се беше помамио, не опажајући онако расејан, да сам му преместио флашу. Тад му рекох): Како то, да поред тако финог такта, и поред тога што толико осећате лепоте у музичкој уметности толико сте слепи према моралу, неосетљиви према дражима врлине? Он. По свој прилици за то треба неко осећање које ја немам, склоност ка узбуђењу, која ми није дата, подлост, коју људи узалуд исмевају, али она не нопушта, или можда за то што сам живео са добрим музичарима а рђавим људима, због чега је моје уво постало врло фино а срце неосетљиво. А после, било је нечег истинитог... крв... моја крв је иста као и крв мога оца; очев молекул је био тврд и заокругљен, а овај проклети молекул све остало је примио у се. Ја. Волите ли своје дете? Он. Да ли га волим! обешењак један, лудим за њим! Ја. Зар се нећете озбиљно нотрудити да код њега зауставите дејство проклетог очевог молекула? Он. Што да се мучим узалуд. Ако му је суђено да буде добар човек, нећу да му кварим; али ако је молекул хтео да он буде лупеж као отац му, мој труд да га учиним часннм човеком био би му од велике штете. Васпитање које се непрестано размимоилази са склоношћу молекула, било би исто тако вођено двема сунротним силама и ишло би косо по путу живота, као што ја у њему гледам бесконачност подједнако пезграпну у добру и у злу. То је оно што ми зовемо типовнма, најужаспији од свих енитета, јер ноказује осредњу способност и највеће презирање. Велики лунеж, јес велнки лупеж, али никако није тип. Пре него што очннски молекул овлада њнме и пре него што га доведе до потпуног понижења у коме се ја налазим, треба му врло много времена, упропастпо би најленше своје године. Ја га исиитујем, он је већ гурман, прнтворпо љубазан, не... лењ, лажов, бојим се да не остави порода. Ја. А вн ћете од њега створитп музичара, те да баш буде такав. Он. Музичара, музичара; по каткад га гледам како кези зубе, па кажем: ако би ти икада знао једну ноту, ја бпх тп заврнуо шнју. Ја. А што то, за бога? Он. Не води то нпчему.