Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧ^Е БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ (1880—1900 год.) (биљешке, успомене и утисци) (НАСТАВАК) VI Свијетлост у Загребу, помрчипа у Београду Наша странка на Приморју, по својој спољашњости и поумјереном држању Српскога ГласаиДубровника, чињело се, као да је опет једна цјелина. Немпрни духови нијесу ипак стајали скрштених руку. Радило се нотајно. Подваљивало се. Измишљало се којешта. Било их је, ваљда, који су по ноћи снијевали, шта ће дању зло радити. То роварење, то подваљивање није могло остати тајпом људима, који су пратнли наш рад на Приморју. II ако нијесу имали неносредног утицаја на нас, гледалп су и слушали су, шта се радп и говорп. Пз онога доба имам гомилицу пнсама, која сам примао од познатпх ми пријатеља. Сва су писма задојена једнакнм духом нскреннх п пријатељских савјета. Какви су билп свн тн савјетн, пећу сада да наводим. Навешћу само једно нпсмо д-р Лазара Томановића, које ми је о Ускрсу 1899 нисао нз Боке Которске. Он је често, а особито о празнпцнма, снлазио са Цетпња својој родбпнн. У том писму нисао је ово: „Драги Прпјатељу, „Желио бих да у мнру Божјем Србн на нашем приморју дочекују ове веселе празнике; али како мп гласови стижу, чпни ми се, да је ово нрвн Ускрс, којн дочекујете у раздору.