Дело

ХУМОРИСТ (Прича о лицу које се кроа суое сглеје, кроз овбиљност шали и кроб слатке речи горке истине казује.) — Посвећено другу и пријатељу Бен-Акиби „Чудиш се што iiainii литератори, и то истински литератори, људи од дара и вредности, скомраче кроз цео свој век као музиканти на Велики Петак. Па се даље чудиш што један од њнх мора да буде учитељ језика. други цариник, трећи поштар, четврти чувар скупштинске зграде, пети комисионар за извоз јаја и т. д. и т. д. А не би требало да се томе чудиш. Видиш, ја се само чудим томе: шта ће малим и сиромашним народима литература, као и томе: шта ће пресним опанцима цилиндер на глави?!“ Ово је извадак из писма које ми је у своје време писао човек који није био ни професор литературе па универзитету, ни литерарни историк, критичар и есеист, нити у опште човек за кога би се на каквом журу наших отменпх а једва-писмених дама могло рећи да је у литературн јак као земља, већ, напротив, човек који на све на свету гледа прстима и сваком јестиву даје цену нрема укусу својих рођеннх уста. * * Досадило му. Стекао гласа, и то је све што је у животу стекао. Али се од те тековнне у нас не живи. Заволео девојку, ожепио се њом као сасвим природан човек, н тек кад су га окупила деца и општпнски извршитељи, тек је тада видео шта је учинпо и од себе, и од жене, н од деце. Али све доцкан.