Дело

20 Д Е Л 0 — Хоћу да ми дате какву државну службу; од литературе се не живн... А ви ме бар знате! Знате да сам паметан и употребљив човек. — Ах, ви сте увек један и исти!... Шала, шала, и увек само шала! Благо вама са таквом нарави, ви ћете живети сто година! Тад се хуморист заплака. — 0. смрти, слатка смрти!... Мипистар се новеде у страну и преко трбуха се ухвати рукама. Али кад је марамом утро сузе с лица, пред њим већ више није било никог. * * * Тога вечера била је министарска седница под председништвом краљевим, и том приликом овај министар исприча прпсутнима случај са хумористом. Сви су се слатко смејали. — Обешењак — рече министар — свака му реч вуче rieдесет батина!... На јединствен начин изводи своје шале .. И ко га само не зна, тај би био нагарављен као нико његов! II опет се сви слатко насмејаше обешењаку човеку. Чеда Поповик. - *>:- -