Дело

Д Е Л 0 22 вичући да их треба бојкотовати, и не допуштајући муштеријама да у њих улазе. Октобар 10, Танин, један од органа. оданих Комитету Уједињење и Напредак, публикује чланак којему му је наслов: „Не купујте аустријску робу!“ који, донесен од свих листова у царевини, јесте као звук трубе који свуда даје знак за бојкотовање.1 Од тога дана, по пристаништима и великим трговима, на позив младо-турских комитета, аустријске куће стављене су под забрану, аустријске лађе не могу да истоваре своју робу; куповати аустријске артикле постаје акт нздаје ирема отоманској отаџбини. У Цариграду, пред очима патриота и владе, покрет остаје миран и особито мирољубив; доктор Риза Тевфик беј, члан комитета, његов је организатор. Октобра 13, на конференцији у позоришту Petits Champs, он позива народ да без милосрђа бојкотује аустријске дућане, али и да се чува насиља која би одузела поштовање једној праведној ствари: „Да се не би куповало у једном дућану, довољно је да се у њ не иде. Глуио је и сувишно ићи и манифествовати пред тим дућанима и викати да се од сада у њима неће ништа куповати“.1 2 На великом митингу одржаном 13 октобра у дворишту мошеје султана Ахмета, говорници свих народности, један Турчин, један Грк, један Јеврејин, један Јерменин и један Арапин, истичу нечасност Аустрије и проповедају бојкотовање; једна велпка поворка ходи кроз Стамбол п Перу, и кличе пред посланствима Француске и Енглеске. Октобра 18, један митинг од Јевреја коме 1 „Не купујте покварене артикле аустријске која, у тренутку кад Отоманима треба да раде у миру, кидисава, својом обпчном и прљавом халапљивошћу, на Босну и Херцеговину. Не купујте покварену робу Аустрије која, у тренутку кад Отомани очекиваху од свих држава, од свих цпвилизованих народа, спмпатије, храбрења, задаје удар тако велпке опасности Народу. Не купујте одвратне производе Аусгрпје која, у тренутку кад Отомани раде на утврђивању своје владавипе п своје админнстрације на основпци правде п права, тражи да поврати апсолутистичкп режим, ствара забуне у земљи а рат изван земље, газећи ногама уговоре, ирава народа. Да, нека ни један Отоман не да ни паре за материје, одело, ципеле, мараме, и т. д., који долазе из Аустрије. 2 Наведено по Леполду Долу у његовој врло занимљивој конференцији у Друштву за економске студије у Марсељу, публпкованој под насловом: БоЈкотовање аустрпјске робе и лађа у Турској, и његов утицај ua Француску трговину (Марко Барлатије). Већ смо на више места зајималп из те брошуре.