Дело

HOBII ОБЛИК МЕЂУИАРОДПЕ БОРБЕ БОЈКОТОВАЊЕ 27 Француске; директор гимназпје тражи од конзула адресу какве француске куће која би одевала његове ђаке. Стари један трговац из турскога базара, шеф једног резигиозног братства. руководп нокретом; са једно четрдесет људп н из народа он мотри на станицу и одупире се истоваривању прохибоване робе. Децембра 8 извршен је напад на једна кола натоварена шећером, џакови су отворени, шећер побацан по друму. Валија пзјављује ђенералном конзулу Аустрије да не може ништа да учинн противу покрета, у коме јавне власти нису учествовале. Смирна је радосно дочекала револуцију о 23 јула; град је под управом Комитета Уједињење и Напредак; чим је добпла лозинку, осам хиљада трговаца сиоразумева се да организују један снажан бојкот који се уреди без узбуне и насиља. Узалуд трговци траже да им велике фрапцуске трговачке куће пошаљу своје путнике, долазе италпјански агенти, које је испослао трговачки музеј из Венеције. На снријском прпморју. где никада лађе не стижу до кеја, довољно је, да би се обезбедио бојкот, да чамџије одрекну потпору аустријским лађама. У -Јафи, на вест о догађаима у Цариграду, чланови Комитета Удружење и Напредак држе састанак ноћу између 12 и 13 октобра: Euterpe, Лојдов брод, требао је доћи у јутру: четири члана одбора обилазе кафане које су, у то време Рамазана, пуне гостију, и објашњавају мрнарима и чамџијама да треба да буду патриоте одбивши своје услуге аустрпјским лађама; опи добивају одушевљен нристанак; Euterpe не може да ирими пн уредбом нредвиђену ноходу „Здравља“. На пристапишту, говорници готово све сами хришћани, говоре народу, критпкујући жестоко Аустрију и Лојда; један од њих дао се занетн жаром иротпву свих странаца, експлоататора Турске; аустријска пошта ноплављена је светом, чиновници отерани, фургон са кутпјом за иисма бачен у море; кајмакам и војнп командант издејствују да Eutepre може иредати ношту, али путшши морају остати на лађи до Бејрута. Ноћу између 13 и 14 Турци наоружани ханџарима и револвернма, иду кроз улице вичућн: „Живно Ислам! Доле Т>аурп!“ и пуцајући у ваздух. Сутра дап, Sagholien, француски трговачки брод, нзводи без нкаквнх тегоба своје онерације! један офицпр, нзишавши ua суво са поштом, најпре је у опасностп од гомиле која му нретн јер мпслн да је Аустрнјанац; кад су га упознали, народ му кличе. Те манпфестације у којима има внше хуке него опасности, нпсу пмали последица;