Дело

366 Д Е Л 0 правном? Упоређујући код приватно-правног обезбеђења његове обе типичне врсте: обезбеђење посредством удружења на основи узајамности и обезбеђење посредством приватних, акционарских друштава и, сравњујући њихове мане и добро стране, писац је дошао до закључка, да је у Србији „ирема садањим околностима и још за дуги низ година потпуно искључено, да ће какво акционарско друштво предузети обезбеђење од града у Србији“. Јер и природно је, да се без потребних података (а наши су сасвим неупотребљиви), на основу којих би се с извесном сигурношћу, по рачуну вероватноће могла израчунати просечна вредност годишње штете, оснивање акционарских друштава онако на памет и чист ризик, нарочито на овако малој области, као што је Србија — не ни замислити. Али ни удружења на основи узајамности, и ако не изискују баш толику тачност података о градобитнини и др., као акционарска друштва, по сасвим правилном мишљењу писца, у Србији не бп имала много шанса, односно не би могла ни корена ухватити. Јер Србија је земља, која оскудева у пробуђеној приватној иницијативи и развијеном осећају солидарности, нарочито кад је у питању овако пространа, нашем животу до сада непозната организација, на основи узајамности, као што је ова. (Организација „Земљораднпчких Задруга" много је ужа, јер су ове задруге у ствари локалне установе!) Из тих разлога је писац за јавно-правно: државно обезбеђење од града у Србији, и то искључиво на принудној основи. Свака друкча оргапизација овога обезбеђења у Србији, тврди писац, била би немогућа. И у томе се потпуно слажемо с њиме и мислимо, да либерално-индивидуалистичка школа, — која је као што је познато противна принудном обезбеђењу и свакој интервенцији и мешању државе у економске односе појединаца у онште — не би никад мање имала права, него кад би, остајући себи доследна, војевала против државног принудног обезбеђења у Србији, где живи 84% пољопривредннка, у економском погледу, конзервативног и посве необавештеног.1 У корист своје аргументације писац је врло згодно навео, да чак пи оне врсте обезбеђења, које се обраћају најјаче образовапом делу становништва у Србији (обезбеђење од пожара, 1 Впдп наше мпшљење о оргаепзацпјп обезбеђења стоке у члапку: „Осигурање стоке у Србпјп“, штампапој у „Делу“, св. за август 1006, стр. 214.