Дело

32 Д Е Л 0 осталом не може да поднесе финансијска и екопомска ситуација у земљи. Турци he се дакле и даље обраћати туђини; вероватно је међутим да Аустријанци неће добити сву клијентелу коју су изгубили; онако жив иародни покрет као што је било бојкотовање у Турској оставља после себе мржње чије је дејство трајно; извесни производи који су били бојкотовани замењени су сличннм артиклнма из других земаља; Русија је продавала Отоманској Царевини шећер и навте; Италија нпје нпшта пропустила да би изаслала у турска пристаништа мустре и путнике. Француска трговина на жалост врло се мало корпстила тим згодним нриликама; свуда су се бојкотни одбори обраћали нашим консулима, клијентела је тражпла француске трговинске коморе у Турској учествовале су са својим апелима, велика струја симпатије вукла је турски народ к нама и могла нам је помоћи да опет задобијемо тржишта, на којима је некад наша трговина владала као господар: „Француска се није умела користити пзузетном нрилпком коју јој је давало бојкотовање, пнше г. Ернест Жирб, председник француске трговинске коморе у Царпграду..., ту је било недостатака одлучности, храбрости, иницпјативе, што показује нашу трговину као слабо наоружану да би се борила са туђипом.4 Не заустављајући се дуже на тој жалоспој констатацпји, имајмо на уму да, чак и после свршетка кризе, бојкотовање још може чинити да се осећају његове штетне последице за народ, нротпву кога је оно било унрављено. Успех бојкотовања у Кинп п у Турској јесте иример, коме ће се следовати, и коме се већ следовало. Велики народи јевроиске цивилизације, чије се богаство заснива на иидустрнји и трговнни, не могу бнти без излаза кроз које отичу нронзводп њихових огромних манифактура; да би живели, они морају продавати; затворнти им какво важно тржиште, значн погодити их у њиховим најстварнијим ннтересима; општи штрајк потрошача, кад би био могућан, одвео би пх брзоме ропству. Елем, скорашње искуство ноказало је да може бнти делимичних штрајкова потрошача противу којнх ни дннломатија, пи оклопњаче, пи војске ue могу ништа. Лекције се неће изгубнти за народ који нису организовалп своју индустрнјску производњу н који кунују фабричке артикле нреко других; пример са Кипом и Турском ставпо им је па расположење страховито оруђе за ослобођење. Зна се да је, у Индији, деоба Бенгалије на две