Дело

38 Д Е Л 0 Не може се pehn, да у Риму није било никаквих правних посебних одредаба за трговину. Тако н. пр. постојала је тужба tributaria по којој је поверилац некога роба, који је водио трговину са својим пекилом, могао тужити господара, да они између себе поделе тај пекил; па тужба jus titoria, на коју је имао нраво поверилац некога роба или снна из трговачке породнце протпв господара или оца породице па чије је име и вођена трговина; па онда тужба exercitoria, имала је исто дејство у случају кад је alieni juris био онај, који је руковао лађом. Овде би се могле навести и разне посебпе установе за поморску и сухоземну трговину: receptum argentorii; nauticum foenus и т. д. Али, све то не сачињава довољну укупност, која би могла сачињавати неко посебно трговачко право, јер и па неке одредбе, које су остале ограничене на послове око преноса и за банке, мало кваре јединство у грађанском праву у Риму, као што ни одредбе о посебној одговорности преносача робе и хотелијера не мењају данас одредбе нашега грађанског права. Док је римско царство цветало дотле је напредовала и трговина па упоредо са њом и право. Са проиадањем римскога царства настало је опадање и трговине и права. Са увођењем хришћанства и под утицајем његових нових идеја наступило је доба нреображаја у духу тпх нових хришћанских идеја. Ови преображаји, по својим намерама, могли су бити пскрени, али су они учинили те је развитак трговине иошао у назад, јер се под утисцима тих преображаја, отпочеле чинити сметгве у развијању трговине. Ново законодавство, да би заштитило дужнике остављалоје недовољно обезбеђена права поверилаца. Тако теорија querela non numeratae pecuniae, ограпичење донето по 1ех Anastasiena при уступању обвеза; могућност обарања продаје с позивањем на loesio enormis; оскудица у личној безбедности; ограничење у добити; мања безбедност у гаранцијама за поделу у добити и код солидарног дужника. Уз ово нринадао је истовремено и лични и стварни кредит због легалне хипотеке, која је већ злоунотребљавана. Формални је ноступак ишчезао, а с њиме н моћ судије, т. ј. главни извор за нрилагођавање, гиикост, напредак и развиће ирава. Најпосле, оие исте ндеје, које су ослабиле облигационо право постнгле су н законе о извршењу, и онн су изгубили своју моћ. Vendito bonorum застарела је; а đistentio bonorum, само стара прерушена установа,