Дело

50 Д Е Л 0 светлости од лампе. Откуцава шест. Адвокат узима штан. На вратима у дну појављује се један човечуљак средњих година, с брадом п ћелав). Адв. Затвори прозор. (Човечуљак меће на писаћи сто хрпу хартија и идући на прстима извршује наредбу. Адвокат увек пишући). Јеси ли затворио и у предсобљу? Писар. Јесам, господпне. Адв. Јеси ли преписао? Писар. Преиисао сам. Адв. Обе фасцикуле? Писар. Обе. (Пауза). Могу ли ићи, господине адвокате? Адв. Иди до госпође. II прво је запитај, да ли нема штогод да ти нареди. Писар. Већ сам био, господине. Рекла ми је дасвратим до фотографа за беб.ине слике. Али ја сам их већ био узео за свој рачун. Адв. За свој рачун? Писар. Јесте, господипе. Адв. Врло добро. Писар. А узео сам и ваше... Адв. Врло добро. (Подигавши главу и гледајући га весело). Ви сте грандиозни (пауза) — у вашеј маленкости. — Ево ти ових писама, да их бациш у сандуче. — Нујеш, тамо има пеко. (Писар изиђе трчећи. Адвокат продужи да пише. После неколико тренутака човечуљак уђе опет, збуњен, затварајући иза себе врата обазриво). Адв. Шта ти је? Шта се десило? Писар. Неки човек који пита за вас... Адв. Познајете ли га? Писар. Не, господине. Адв. Реците му да у ово доба не иримам више. — Ако хоће, нека наврати опет сутра... (Пауза). Писар. Рекао сам му, али он наваљује да га примите. (Пауза). Адв. Како изгледа? Писар... Ружан. Адв. Ружан у ком смислу? Писар. У сваком смислу. (Пауза). Адв. Пошљи га до ђавола. Писар. Не смем; кад бисте видели, какав је тип!