Дело

52 Д Е Л 0 Селва неповерљив, устукнувши корак). Треба ли да идем? Је ли вас страх од мене? Реците само. Адв. (Снажно, подигавши се на ноге). А зашто? (Помирљиво). То што сте ми казали у три речи не може оставити никога хладннм, то разумете и ви. (Селви се лице згрчило од бола; адвокат га гледа и додаје). Ох! пе задају страх људи с очајањем на лицу као ви... Пмате ли да ме питате за какав савет?... Приђите ближе — ма шта да сте урадили, ма ко да сте, ја у овом тренутку имам дужност да вам га дам. (Чује се где залупише врата, непознати се тргне и окрене тамо). Није ништа, то је мој писар затворио врата тамо. (Пауза). Селва. (Хладно као лед). Госиодине адвокате, ја нисам дошао за савет. Шта ме очекује и шта треба да учиним то ја знам. Ја сам дошао ... јер сам ocehao потребу да видпм каквог човека, макар кога... човека који ме не би отерао као какво псето... и коме бих могао pehii... могао рећи извесне ствари које fay вам казати. Ишао сам цео дан, рачунајући да стигнем таман у вече у варош. — Имао сам у вароши једног друга и рачунао сам на њега. Видео сам га. Али видевши ме близу (осмехује се горко), уплаши се, мој друг. Потражио сам му новаца. Нема; разумете ли? II онда опет стадох сам ићи... с опасноuihy да ме сваког тренутка ухвате за врат, кад опазих вашу фирму.., и помислих да уђем. Сад... (гледајући га пажљиво) не знам да ли сте буржоа, али изгледате ми добар човек... У осталом, што се тиче ствари за коју хоћу... ако имате срца... (гледа га право, с очнма пуним суза — пауза). Адв. (Такођер гледајући пажљиво). Но реците... Селва. (Иоузданим гласом). Ово вече мене пеће више бити. Изићи ћу из куће и... (Даје знак као да he се убити). Адв. (Пренеражен). Хајде! Селва. (Хладно) А шта ми остаје друго да чиним? Пијетро Селва у канџама буржоаске правде? Ах, не! Ви ме не познајете... умем ја хтети! (Поносито). До данас сам сматрао да је достојно да жнвим. Пмам духа и знам да нмам. Убио сам човека, а волео бих да то нисам учинио. — Можете ми веровати. — Не због њега, јер је то заслужио, — него због мене. (С болом). За мене који сам се упропастио, који сам се упроиастио песвесно. II тако ми треба! Знам шта треба да радим. Та, помислнте само: сад гледате пред собом човека који мисли као вн, који внди, чује... којн пати, а који кроз кеки сат неће