Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧ^Е БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ (1880—1900 год.) (биљешке, успомене и утпсци) (НАСТАВАК) Кад се пажљиво прочита писмо предсједника српскога клуба, долази се до закључка, да сеод Српског Гласа хтио направити владино-хрватски лист, писан ћирилицом. У њему није требало да буде говора о Хрватима. Није смио да пише о Босни и Херцеговини, о тој главној тачци сриског онштег питања. Није требао да дира у владу и владине људе. Требао је само да кади и подмазује на све стране. Уредника таквом листу било је тешко наћи. Морао се и за Српски Глас наћи какав несвршени ђак, па да игра, како му се свира у Задру. Ја зато нијесам имао ни воље нп способности. Ради тога је писмо предсједника српскога клуба са мојим одговором отишло у мој архив. Српски Глас је и на даље доносио моје чланке о Зрињском и Франкопану. Штампао сам све зулуме по Босни и Херцеговпни, за које бих дознао. Хвалио сам и осуђнвао сам све оно, што се мени чињело, да заслужује хвалу или осуду. У исто доба вребао сам најзгоднију прилику, да побјегнем из тог осињака. Какво је, баш у то доба, било стање, особито у нашем загорју, нека докаже ова епизода из мог уредниковања, о тортурама у Буковици. Буковицом зову пространи крај северпе, загорске Далмације. Буковица обухвата цијеле општине Кистање и Обровац, а један дио општина Скрадина н Кнпна. Природа није била пра-