Дело

62 Д Е Л 0 ппјечемо сваку способност, а нада све људски ocjehaj, а које је, уз то, захватио још и кужни дах вјерског и политичког фанатнзма, те му они дају одушка у најбруталнпјим зулумима на овом јадном српском народу. А на потврду овога, доста је да Вам кажемо, е они редовно читају Народни Лист, тај до крајности мржњом према српском народу задојени поиовски орган. „У часу, кад Вам ово пишемо, испребијан и измрцварен лежи готово на мртвачком одру Ш. Ј. из Крупе, миран и поштен човјек. Над њим болно уздишу и сузе лију жена и седморо нејаке дјеце, док још надлежни редовни суд има тек да развиди и устапови његову кривицу. Цијело становништво села Жегара престрављено је и преплашено са зулума ове зверади у човјечјој кожи, те ни најмирнији човјек није више снгуран да he, ако га само они гдје на само шчепају, понијети кући здраве џигерице или бубреге. У Ервенику је од њекидан у глухо доба ноћи до школе допирало очајно јаукање једнога несрећника, које је, ради своје страхоте и грозоте, изазвало енергпчну иротесту двају учитеља. И ово тугаљиво приповиједање ми би Вам могли развести на дуго и широко, али нас језа хвата о овоме и мислити, а камо ли говорити и писати. „Ми, запуштени и занемарени људски створови, најодрјешитпји пред просвијећеним свијетом протестујемо против ових и овакнх зулума, који су право ругло и срамота за издишући деветнаестн впјек, те у име човјечности нитамо и тражимо, да се одма крај учини. Високу пак владу нреклињемо Богом и светнм Јованом, да прнгне ухо своје вапајима нашим и заштити пам барем ово кукавог живота, јер још ннјесмо дошли до нотнуног увјерења, да би њојзи мило и драго било слушати из болних груди нашега парода очајне усклике римскога робља: Salve Caesar Imperator, morituri te salutant! „Вама, господине уредниче, лијепа и братска хвала па услузи, коју ћете указати народу, ако објелоданите ову блиједу слику његових мука и унапријед преко нашег Српског Гласа, ако ови зулуми не нрестапу, рекламирати у јавпости заштите протнв њих, као што ћемо од срца одати хвалу и нрпзнање свима онима, који ирипомогну и учипе, да се ова љута мора скпне с певољног народа нашега“. Државнш жандари, постављени да чувају ред и мир, радили су то. Тукли су н мучили су бнједну нашу рају. Чита-