Дело

118 Д Е Л 0 Овако на чистину изведено буџетирање државно несумњиво he имати каппталног значаја за финансијску будућност Србије. Околности које су омогућиле буџетирање јесу: п о б о љ: шано материјално стање нашег народа и формални ред (јача контрола, јавност, добар закон о б у џ е т у) у н а ш и м ф и н а н с и ј а м а. Најзад, нова потреба, која је учинила да се држава послужи кредитом, јесте преоружање војске и под изањенових железница. У том циљу закључен је 1906 г. зајам од 95,000.000 номиналних, ио курсу 86% интересом 472%, амортизација 50 година; гарантије: вишци заложених прихода монополских и царинских којима рукује С. М. Управа. Ова, зајам сам за себе је добар, али му је незгодна страна што је везан за поруџбине. Ако бацимо општи поглед на историју. наших државнпх дугова, која у главном обухвата време од 30 година долазимо до ових резулстата. t Три еу узрока изазвали задуживања. Р а т з а н е з а в исност, грађење железнице и нагло развијање државне организације. С финансиског гледишта ти зајмови не могу издржати критику. Они су нре свега необично с к у п и (просечни курс 76:2%), троцгкови е м и с и ј е п р ет е р а н и п иајзад ујемчавани р е а л u и м г а р а н т и ј а м а. Својнм епохалнпм и то кобним значајем нарочито се истичу Боптуов з а ј а.м и Карлсбадс ки А р а н ж м а н. У времену 1876—1906.. Ср.бпја је закључила 23 стал.на зајма. Данас Србпја. има 10 сталннх дугова. Првобитна номпнална сума тих дугова изно.сила.је 596,325 834 дин., а од тога ефектнвно примљено 444,417.033 дин. Остатак дугапа дан 1-1-1907 био је 551,096.118 д., т. ј. 204*85 дин. на сваког становн и к а. На главницу овог дуга а и у и т е т п з н о с и 24,441.120 д. Сви су зајмови с- роком за исплату — нема нп једнод примера вечпте ренте. У главном два су- тнпа зајмова 4% и 5%. То би дакло био извод нз књнга г. д-ра Недељковића. Милан М. Стојадиновић. Г — СВРШИЋЕ СЕ —