Дело

КЊИГА 53. СВЕСКА 2. Д Е Л 0 НОВЕМБАР, 1909. ГОДИНЕ МИРА САМ ЖУДАН... Мори ме жеља за горама мрачним, За даном који нечујно протече; Ја жудим силно да ми дође вече Мирно, без звука, са звездама зрачним. CciMO, без друге светлости. И тада Мир да се спушта на очи, на чело, На душу моју, немпра ми врело, Мир да се спушта и лагано нада. Мира сам жудан, тишипе без звука У којој мукло ток времена бруји, Мира без cpehe, без чежње, без мука!... II тако дани да за даном теку, „... било...“ и „... биће...“ у једно се слију, У шумом мртву, без валова, реку. Кокпн Брод. Ив. М. МилићевиЂ. -К4 Дело, књ. 53. 9