Дело

176 Д Е Л 0 очаја, одушевљења и меланхолије; он је живописан и сентименталан. Нарочито је драгоцено јављање љубавних осећања: она се пречишћују, ниансирају, засецају дубље у душу француску. Љубав постаје јака и неодољива, чак метафизичка. Затим долази осећање природе, које је тако слабо налазило одјека у францускоме духу претходних векова. Природа се воли интимно, у свој њеној живописности, у свем њеном богаству. Егзотични пејзажи нарочито привлаче песнике и постају омиљени предмети романтичарских описа. — Из развијенога сентименталног живота и љубави према природи рађа се и н д п в и д у а л н о с т, потреба слободног кретања личности. Тако личност, која се за читавих 150 година потпуно губила у друштвеноме животу, сад први пут од Обнове добија опет сва своја права и сву своју експазивност. Разни темпераменти се појављују и уносе оно што је најличније у њима у књижевност. — Даље, француски дух се проширује, излази и уских граница народног самољубља; он се интересује за стране књижевности, ужпва у њиховим ленотама, прима што му се из њих допало, мења се под њиховим утицајем, постаје интернационалан. Из овог се довољно види какав ће обрт ствари на крају да узму. И ако у почетку монархистички 1цхришћански, романтизам ће најзад узети облик револуционаран и анархистички. На тај начин ће француски дух унапред бити приправљен да се прилагоди доцније свима књижевним школама које се буду јавиле. Ипак, романтички покрет у француској показује извесне знаке по којима је лако познати принос чисто француске културе. Тако, цела романтичарска књижевност, и проза и песништво, показује речитост, реторику, као једну од главних особина стила. Књижевни родовп који ће се највише и с највећим успехом неговати, јесу драма и роман, дакле родови који најбоље одговарају француском духу. VIII Разне школе. Још за време романтизма јављају се разноврсне тежње модерног духа, разни правци се изукрштају и компликују; а кад се, за кратко време, натуралистичка школа уздигла над