Дело

X Р 0 П II К А 453 Ово рђаво сгање школовања почиње се јако осећати, јер се јавља као сметња свима правцима народног просвећивања. Неколико хуманих друштава, која су у последње доба основана, да раде на народном просвећивању, остају или без успеха, или им је успех веома незнатан. Друштво „Трезвеност“, Друштво „за чување Народног Здравља“, Друштво „за школску хигијену и Народно Просвећивање“, „Културна Ј1ига“ и т. д. показују тек знаке свога живота. Изгледа да ће најбезначанијп успех постићи „Културна Ј1ига“, коју су основали, по положају, најнросвећенији наши радници, нрофесори Универзитета. Они мисле свој задатак остварити држањем беседа, оснпвањем библиотека за пеписмен народ, оснивањем^певачких друштава, протурањем у народ штурих књига и т. д. То је зидање куће озго, од крова. Такав начин рада, што се они обраћају непосредно „народу“, најбоље сведочи да нпсу погодили правилан пут. По моме мишљену, ночетак би био правилннји кад би се радило на груписању пнтелигенције, прво, да она буде на своме месту, и друго, да је свесна шта треба прво радити да би се подигао културни нивб нашег народа. Иначе, судећи но ономе шта се до сада радило, изгледа да ће се цео рад свршити само на нразним беседама. Из наведеног примера, за Норвешку, јасно се види: како сваки иут ка нросвећености народа води прво нреко школа. Школе и школске раднике треба умножити, њихову снагу само у школи трошити. Код нас се тако не ради, већ се баш тај пут омета, на тај начин: што се и ово мало школских радника толико оптерећују другим пословима, да главни позпв морају занемаривати. Универзитетски професови, код културних народа, имају одређену улогу у раду на народним просвећивању. Од њнх се не тражи да уче народ како се пева, оре, сеје, ђубре њиве и т. д. Они ће се најбоље одужити своме позиву, ако, поред уредне своје дужности, приређују бесплатне курсеве за наставнике основних и средњих школа, а за све остале послове могу се наћи други јетвинији и спремнији радници. Обично се узима за пример како други народи имају много приватне иницијативе, па се то тражи и од нашег народа, са речима: не може све држава. Јест, приватне иницијативе има код других, али само код просвећених народа. Неиросвећени народи могу имати такође приватне иницијатпве, само она није корисна по садање културно друштво. Треба народ нрво шкоЧ