Дело

122 Д Е Л 0 дана је растојање опет бивало све веће, те је тако 20 фебруара већ износило 284 милијуна километара. Од тада се и Земља и комета крећу једпа према другој и приближавају се оној тачки, где су њихове нутање најближе, где ће доспети готово једновремено. У петак 7 маја, Земља и комета биће међусобно најближе, и тада ће бити удаљене за 28 милијуна километара, или 0,15 растојања између Земље и Сунца. Од тога дана оба ће се ова тела удаљавати једно од другога непрестано све до идућега повратка Халејеве комете (1985 год.). Сјајност пебесног тела, које нрипада сунчевом систему, не зависи само од даљине његове према Сунцу већ и од даљине његове према Земљи. А пошто се даљина комете од Земље, за време од 7 декембра до 20 фебруара, повећавала, то је због тога и ослабљена за нас сјајност комете, која постепено јача због приближавања ка Сунцу. Место, где комета излази па нага хоризопат није тако удаљепо од места Сунчева истока, сем тога комета готово једновремено излази са Сунцем, а са њим и залази. Почев од 12 марта комета се појављује свакога дана нешто раније од Сунца, а тако исто и залази на западу. Она се дакле види на јутарњем небу. Ако рачунамо за почетак дапа оно доба пре Сунчева изласка, када се звезде гасе на небу, онда комета излази на истоку пре Сунца: 8 априла на 54 хмппута 16 априла на 1 сат и 13 минута 26 априла на 1 сат и 20 минута 2 маја на 45 минута 4 маја на 18 минута. Дакле, 4 мај је последњи дан када се она може видети на источноме небу. Привидна путања небесног тела чини нам се у толико већом, у колико је оно ближе Земљи. Комета нам 7 маја долази до на 23 милијуна километара а то је толика близина, какву скоро ни једно небесно тело није достигло. Због таквих околности, у времену око 7 маја, комета се креће необично брзо према осталим небесним телима и звездама. Она ће већ 11 априла променити правац свога кретања од запада ка пстоку, те стога се већ 7 маја појављује на западном небу. Поћу из-