Дело

X Р 0 Н И К А 127 пани, предати јавности и изложени критици, и сваки позват на општу сарадњу на овом великом, епохалном послу. Но пре но што овај про.јекат са мотивима буде оштампан нама је циљ, да читаоце „Дела“ упознамо са основним принципама новога пројекта. То ћемо учиннти популарно, како би што већи круг читалаца стекао праву слику о значају овога рада. Пројекат је поделио цео законик на два дела: општи и посебни. У општем су делу изложене опште одредбе, а у посебном су побројана кривична дела, подељена у веће или мање групе, према њиховој сродности. * Прво одступање од садашњег законика чнни пројекат у томе, што није остао при досадашњој поделп кривичних дела: на злочине, преступе и иступе, т. зв. тројној деоби (трихотомији) већ је пристунио двојној деоби: на злочнне (који обухватају досадашње злочине н нреступе), и престуне (који обухватају досадашње иступе). Потписати је био одвојеног мишљења, да се остане ири тројној деоби, како су то учинили најновији пројекти: немачки и аустријски од 1909 г. Општи је део подељен на 11 глава (од I—XI), а посебни на 25 глава (од XII—XXXVI), и оба обухватају 416 паређења од којих 83 иараграфа долазе на општи а остали на посебни део. Садашњи законик има 456 параграфа, који су у важности. У општем су делу у §§ 5—10 знатпо боље регулисане одредбе које се односе на персоналну и територијалну надлежност законнка; § 11 регулише иитање о издавању криваца; § 12—14 регулишу питање о кривичној неодговорности носланика, питање о екстериторијалностп и непримене овог законика. У иогледу система казне, пројекат је задржао досадашње казне: смртну, робију, затвор, новчану казну и лишење звања. Избацио је казну заточења, и увео нову казну доживотне робије, која је у нашем праву постојала пре 1860 г., пре увођења у живот садашњег законика. Два члана комисије бпла су против задржања смртне казне, али је она ипак унета у пројекат. Смртна казна неће се више извршивати из пушака, већ у казненим заводима вешањем. Казна робије и затвора издржаваће се у казненим заводима по прогресивном систему, т. ј. нрва три месеца сваки осуђеник издржава у ћелији (ћелијски систем), а остало време у заједничком затвору. Време осуде скопчано је с озбиљним радом.